Гледајте шпанске филмове и све ће вам бити јасно

У данима када се шпански сценарио све чешће помиње у нашим вестима, ево најбезазленијег значења тог појма. Пет препорука за нове шпанске филмове могу вам ставити осмех на лице на помен ове пријатељске земље која је сада у невољи и повезана је махом са лошим вестима

Чим су биоскопи престали с радом, скочило је интересовање за стриминг. ХБО Го и Нетфликс су осетили раст посете, а холивудски студији су неке од актуелних биоскопских премијера из биоскопа преместили одмах на ове сервисе, а са неким кућним премијерама су напросто поранили.

Стриминг је, међутим, чудна појава и на њему не важе исти принципи као у биоскопском приказивању.

На овим платформама наиме много успеха имају филмови какве публика воли да гледа али никада не би платила биоскопску карту (и кокице и сокове који уз њу иду) за њих.

Стога су сви били изненађени када је прва пандемијска листа најгледанијих филмова на Нетфликсу донела филм "Заштитник", један одличан акциони трилер са Мелом Гибсоном стар целе четири године, или шпански филм "Платформа" који ни у самој Шпанији није имао велику гледаност у биоскопима.

Нетфликс као последња лука 

Шпанска кинематографија је протеклих неколико година развила веома занимљив однос са Нетфликсом. За разлику од холивудских аутора и звезда који су ушли у снимање филмова који своју једину или скоро једину експлоатацију имају на овој платформи, где само ретки изузеци попут Куаронове "Роме" или Скорсезеовог "Ирца" иду у биоскопе, шпански наслови уредно иду у биоскопе, и после експлоатације листом завршавају на Нетфликсу.

Последице тога се мање осећају на шпанском тржишту, али су зато и те како присутне на тржиштима као што је наше где публика још од раних деведесетих воли шпански филм, али га сада има све мање на биоскопском репертоару и телевизијском програму.

Ипак, захваљујући тој окренутости стримингу, шпански филм сада може много добити на видљивости када је Нетфликс постао кључни начин за гледање филмова.

Терапија клаустрофобије 

Већ поменута "Платформа" Галдера Газдеу-Урутије је занимљив пазолинијевски научнофантастични филм који добро комуницира са актуелним стањем клаустрофобије.

Смештен је у футуристички затвор који је изграђен од стотина вертикалних нивоа. На сваком нивоу су по два затвореника. Проблем је што од највишег нивоа креће трпеза са храном и спушта се ниво по ниво тако да они при дну не добију ништа, а робијаши периодично мењају спратове на којима су заточени.

Гездеу-Урутија на веома мишићав и ефикасан начин режира ову причу која у себи носи снажан егзистенцијалистички набој и свој научнофантастични и хорор набој претвара су снажну метафору.

Стога овде имамо посла са филмом који би могао бити интересантан и љубитељима жанровског филма, али и онима који воле да се током гледања замисле. На дуже стазе, ипак, мислим да ће га ова прва група више памтити.

Шпански оригинали и кинески римејкови 

Ориол Пауло је један од малобројних шпанских редитеља који је успео да изгради изузетан комерцијални успех ван шпанског говорног подручја. Штавише, његови филмови су уредно добили кинески и индијски римејк.

Код нас је пре три године имао велики хит са филмом "Невидљиви сведок", у ком је главну улогу остварио шпански филмски и телевизијски суперстар Марио Касас.

Нови филм Ориола Паула је знатно бољи од "Невидљивог сведока", и доводи га у онај миље шпанских жанровских велемајстора у коме је некада деловао Алехандро Аменабар, редитељ чија се величина поприлично офуцала после Оскара за најбољи страни филм.

Ориол Пауло није тако оригиналан какав је у своје време био Аменабар, када је са сценаристом Матеом Хилом радио филм "Отвори очи", али је зато врло ефектно спојио неколико већ познатих премиса у филму "Мираж".

"Мираж" са шмеком "Фреквенције"

Пауло понајвише позајмљује од филма "Фреквенција" Грегорија Хоблита који је пре двадесетак година, или баш кад је Аменабар био на врхунцу, био хит код нас.

И овде имамо причу о чудној олуји и електричном пражњењу који повезују људе у два времена – једну мајку и једног дечака који је на путу да настрада као сведок крвавог злочина у комшилуку.

Када жена из садашњости спасе живот дечаку из прошлости, њена садашњост претрпи огромне промене, између осталог и тако што више нема дете, и она мора да схвати шта јој се десило.

Ориол Пауло снима филм који је формално већ виђен у холивудској продукцији, али му са шпанским амбијентима и јаком мелодрамском основом даје свеж печат.

"Мираж" функционише као добро подмазана машина са заплетом који се вешто поставља и динимачно излаже и сјајном улогом Адријане Угарте у емоционалном језгру филма.

"Мираж" ће изузетно добро комуницирати са нашом публиком, која је својевремено заволела шпанске љубавне трилере због њиховог здравог споја холивудске динамике и европског сензибилитета.

"Освета" и "Станар"

Пре неколико година, велико одушевљење љубитеља високооктанског трилера пробудио је филм "Освета" Данија де ла Тореа са Луисом Тосаром у главној улози.

У њему је услед шпанског економског слома један полудели грађанин минирао аутомобил банкару који га је увукао у дугове. Тог несрећника натераног да постане негативац одиграо је Хавијер Гитерез, познати шпански карактерни глумац.

У новом филму Браће Пастор "Станар", Хавијер Гитерез игра сличан лик, само што овога пута има протагонизам. За разлику од филма "Освета", где је банкар главни лик, овде је протагониста пропали маркетиншки стручњак који одлучује да се увуче и умеша живот младог успешног човека који се уселио у његов стан, који више није могао да плаћа.

Више паралела се може повући између филмова "Освета" и "Станар", међу којима није само то што главну улогу игра Хавијер Гитерез и има сличне задатке већ и по односу према аутомобилу као статусном симболу у оба остварења.

Овде главну улогу, ону коју је игра Тосар – сада игра Марио Касас и занимљиво је видети га у роли у којој нема тако јак протагонизам.

"Клицоноше" и "Око за око"

Шпанска браћа Пастор су имала полууспешну холивудску епизоду у којој су снимили један изузетан филм и то баш о апокалиптичној пандемији "Клицоноше" са Крисом Пајном.

Ако нисте гледали, а желите да ових дана гледате филмове о болестима, онда га обавезно потражите. Елем, "Станар" је њихов пуни камбек у врхунску форму и то на домаћем терену. Овај филм који је директно завршио на Нетфликсу показао је да су они у Шпанији пронашли можда и бољи Холивуд од оног који постоји у Америци.

Луис Тосар вреба кроз овај текст и за крај је заиста ред да укажемо и на неки његов филм. Зато ће добити два.

Први је "Око за око", изузетан трилер Пака Плазе који је годинама био неправедно заробљен у зомби серијалу "РЕЦ".

Ово је прича о остарелом криминалцу на самрти ког пуштају из затвора на палијативну негу у старачком дому и болничару који преузима бригу о њему, али има мрачну тајну која ће га коштати главе.

"Предности путовања возом" 

Пако Плаза је радио серијал "РЕЦ" у корежији са Хаумеом Балагером. И Балагеро је у паузама тог серијала снимио сјајан филм "Лепо спавај" са Тосаром, који стоји као крунски домет његове каријере.

Чини се да је Паку Плази пошло исто за руком, а рекао бих и да ова два филма имају одређених сличности у чије описивање не бих улазио да вам не бих кварио ужитак.

Ако је "Мираж" нешто нежнији жанровски рад, онда је "Око за око" тврђа трилерска прича за љубитеље и познаваоце који су у непрекидној потрази за новим трендовима и новим фаворитима.

За крај остаје филм "Предности путовања возом", бизарна црна комедија са елементима трилера, па можда и хорора настала по прози Антонија Орехуда Утриље.

Сценаристичку адаптацију направио је Хавијер Гуљон, писац који је провео неколико година у Холивуду, између осталог радећи и на филму Данија Вилнева "Непријатељ".

Овај филм у режији Арица Морена понајвише у погледу естетике дугује Жан-Пјеру Женеу, и његовим високоестетизованим бизарним црним комедијама.

Основна тема филма су тешка психичка обољења и како се она рефлектују на перцепцију стварности и способности људи да приповедају.

Ариц Морено у сарадњи са Гуљоном успева да очува нешто тог прозног приступа приповедању, али и да филмским средствима искаже разне слојеве непоуздансти исповести проистеклих из поремећене перцепције стварности.

Епизода са Косовом 

За нашу публику може бити нарочито занимљива деоница о шизофреничару који има доживљај или фантазију о војној служби на Косову током које набаса на ланац трговаца органима и дечјих порнографа.

Можда оваква дела у нашој јужној покрајини још нису процесуирана, али су, ето, барем попут Наполеона ушла у домен фантазије на Западу.

Моренов филм је динамичан, црнохуморан, бизаран и усклађен са оним што је некада европски арт-хаус филм релативно редовно доводио у биоскопе када су Жене и његови савременици успевали да мобилишу гледаоце. Сада се то дешава на стримингу.

субота, 19. октобар 2024.
9° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи