Како је Доналд Трамп дошао на власт – моћ телевизије и „Твитера“

„Знам шта ће људи рећи о мени. Моги и написати. Десничар, параноичан, дебео. Не мислим да им противречим, јесам конзервативац и стварно волим да једем. И верујем у моћ телевизије, и у то да треба дати људима оно што желе. Чак иако то не знају“, тако је себе описао Роџер Ејлс.

Човек телевизије без моралног и етичког кодекса. Геније бранше, велемајстор популизма, стари републикански кадар створио је Фокс њуз, који је 14 узастопних година најгледанији информативни кабловски канал у Америци. А да то постигне, Ејлсу нису требали сви, било му је довољно само пола земље. И то конзервативци.

Његов доживљај медијске сцене био је да сви постојећи информативни сервиси нагињу у лево и да су блиски демократама. Ејлс их је пустио да се боре за ту половину, и створио Фокс њуз, који ће бити гласноговоник друге половине нације.

„Ејлс је урадио то, он је целој конзервативној страни Америке омогућио да може слободно да се препусти свему ономе што би, у неком претходном поретку ствари, саму себе цензурисала. Овај је рекао – не! Негуј предрасуду у себи. Супер је то! То је истина коју тај зли либерални естаблишмент теби не да да кажеш и створио ти је једну врсту гриже савести унапред“, каже новинар Теофил Панчић.

За разлику од њега, драматург Димитрије Војнов сматра да је Ејлсов циљ је био рејтинг, много пре него интерес јавности, везивање публике да гледа телевизију, и на крају, да је био човек који се обраћао истомишљеницима.

„То је довело до епидемије да су све стране у политичком спектру у Америци а и у свету дошле у фазу таквих медија. Имамо медије који се обраћају истомишљеницима и врло мало медија који раде у интересу јавности“, каже Војнов.

На Ејлсовом Фоксу могло је да се чује све. Чак и то да је Обама расиста. Деценијама пре Трампа смислио је слоган „Учинимо Америку опет великом“. Наговорио је Доналда Трампа да се кандидује за председника Америке, режирао је његову објаву као ТВ емисију, и уз помоћ пропаганде на Фоксу помогао му да дође на власт.

Да ли је Најјачи глас, серија о Роџеру Ејлсу, Доналду Трампу и Фокс њузу?

Уредник Портала РТС-а, Зоран Станојевић сматра да је Најјачи глас серија о Трампу где су Ејлс и Фокс њуз послужили само као објашњење,о томе како је Трамп освојио власт што никако није смело да се деси.

„У модерној политици нема заустављања кампање, кампања траје стално. Од тренутка кад је Трамп изабран, па инагурисан, стално смо имали неке кампање против Трампа, кад ће бити смењен, кад ће дати оставку, и будући да су избори за нешто више од годину дана, може да се сматра да је ово, не бих рекао да неко политички прави кампању, али либерална Америка не жели Трампа на месту председника, и њима изузетно прија ова серија, јер сматрају да показује да је Трамп био бољи и да је један део Американаца сматрао да је он бољи избор, већ зато што су га подржали неморални људи са подлим намерама“, наводи Станојевић.

Са њим се не слаже новинар недељника Време, Теофил Панчић. По њему је то узгредно серија и о Трампу, и о Ејлсу и о Фоксу, али суштински је серија о нечему што је веће и шире и глобалније.

„То је серија о односу истине, информације, веровања, и тога како то утиче на то како људи примају информације, па онда како се у складу са тим и понашају као грађани кад излазе на изборе, кад се политички активирају или деактивирају“, навео је Панчић.

Поставља се питање: „Да ли телевизија као медиј има моћ да „поставља“ или „свргава“ председнике са власти?“

„И да га доведе и да га не доведе и да га склони“, сматра писац Вуле Журић.

„То је готово још 1961. године. Знамо да је Кенеди први човек који је захваљујући телевизији изабран, можда и први човек који је захваљујући телевизији и убијен, с обзиром на то, да смо његово убиство гледали готово узиво на телевизији. Ал Гор је изгубио изборе тако што су Си-Ен-Ен и Фокс јавили да је Џорџ Буш добио изборе, па ти сад број после гласове, готово је чим је било је на телевизији“, каже Журић.

Фокс њуз је део велике „Фокс“ корпорације чији је власник Руперт Мардок. Вредност Фокс њуза процењује се на 20 милијарди долара. У спрези крупног капитала и политичких утицаја, када је циљ рејтинг, профит и утицај, жртву врло често зна да поднесе објективно медијско извештавање.

„Ми знамо да је Мардок десничар, конзервативац, близак републиканској партији, и генерално у свим својим медијским интересима био је на тој некој линији. Али он свакако није улазио у идеолошки екстремизам. Тако да је у случају Мардока, можемо рећи да је Ејлс направио толико профитабилну компанију унутар његове медијске империје да је заправо Мардок толерисао својеврсни идеолошки екстремизам који је свакако превазилазио оно сто су Мардокови интереси који морају остати у политичком току“, наводи Војнов.

„Треба да правимо вести, уместо да их само преносимо. Кључ је да та вест наставља да живи у другим медијима, било да је истинита или лажна“, говорио је Ејлс својим сарадницима. Променио је политички дијалог користећи често и непотврђене информације којима је изазивао контроверзе на највишим нивоима власти у Америци.

„Дајте ми слику ја ћу да обезбедим рат“, рекао је Вилијам Рандолф Херст крајем 19 века. Почетком 21. века је Ејлс то показао у пракси. Једанаести септембар, година прекретница у америчком друштву, била је и година прекретница у начину телевизијског извештавања.

Роџер Ејлс је био први који је пустио у етар информацију да је то урадила Ал Каида, иако то у том тренутку није било потврђено, као и снимке људи који су падали из тржног центра. Ејлс је у телевизијском смислу, увек ишао корак даље. У струковном, био је често више идеог него новинар.

„Ејлс је себе доживљавао, не без разлога, као човека који је са једне стране, у занатском смислу, као 'news man'-a, новинара, човека од вести, али је био човек идеологије и ви видите кроз серију како код њега тај процент идеолога, иделошког параноика повећава а проценат новинара се смањује док на крају ово прво не преовлада потпуно“, изјавио је Панчић.

Пратили су га сексуални скандали због којих је на крају отишао из „Фокса“ уз отпремнину тешку 40 милиона долара. А да ли нам је серија приказала све сто је Ејлс био заправо?

„Политички, мени ставови Ејлса нису блиски уопште, али он је човек за кога се мора признати да био прилично генијалан што се медија тиче“, каже новинар Зоран Станојевић, коме недостаје што у серији не види Ејлсову телевизијску генијалност.

„Видимо само као једног човека који је неморалан, који је сексуални предатор и који у суштини није сасвим зао, али нека врста подлаца јесте. Његови сарадници који коментаришу серију кажу да је он био јако харизматичан, духовит, у сарадњи са њим могло је да се види зашто је он лидер. Ми у овој серији то не видимо, ми видимо да се њега људи јако плаше“, рекао је Станојевић.

Ејлс и телевизија растали су се 2016. године. Исте године је Доналд Трамп постао председник Америке, а реч „постистина“ је била реч године. За Ејлсом је у свету остала нова новинарска доктрина по којој чињенице више нису свете, постале су слободне баш као и коментари. Можда је то та постистина коју живимо.