Кичма је стуб здравља, како да је чувамо

Наша кичма се састоји од 33 кости познате као пршљенови, који су наслагани један на други. Добијени стуб је подељен на пет сегмената: цервикални (у врату), торакални (у истом нивоу као и груди), лумбални (у нивоу абдомена) и сакрални (повезан са карлицом). Пети сегмент, тртична кост, налази се на самом дну кичме (репна кост) – која је осетљива и осећамо јак бол када се повредимо у том делу.

Пршљенови су повезани вишеструким зглобовима, укључујући дискове који омогућавају кичми да се креће у више праваца. Кичма се природно криви напред и назад како би могла да обавља све своје важне функције.

Али многа стања могу проузроковати да се кичма криви више него што би требало. Ово не само да може довести до бола, већ потенцијално и до читавог низа других здравствених проблема.

Погрбљеност

Кичма такође подржава тежину тела, штити кичмену мождину и помаже телу да се савија, флексибилно креће и увија. Торакални регион се спаја са ребрима и природно се савија уназад – ова кривина је позната као торакална кифоза.

Али понекад, кривина торакалне кифозе постаје израженија и видљивија – често као резултат остеопорозе (где кости постају слабије), промена у мишићима леђа и пршљеновима повезаних са старењем или дуготрајног лошег држања.

Медицински назив за ово стање је хиперкифоза, мада се понекад назива „удовичина грба“ јер је око два до четири пута чешћа код жена.

Погрбљено држање са спуштеним раменима је обично знак хиперкифозе. У неким случајевима, може постати толико екстремно да отежава дисање јер се због притиснутих груди плућа  не могу правилно пунити кисеоником. Такође може утицати на гутање, јер врат постаје хоризонталнији, а једњак потенцијално сужен.

И наравно, јављају се бол и укоченост. Ово је уобичајена тема код већине пацијената са абнормалном закривљеношћу кичме, јер пршљенови губе способност кретања, а нерви који излазе из кичмене мождине могу се компримовати.

Сколиоза

Друга врста деформитета која се може јавити у кичменом стубу утиче не само на то како се савија напред и назад, већ и са стране на страну.

Сколиоза се јавља када се пршљенови или криве у страну, ротирају један у односу на други или се урушавају. Ово производи низ различитих деформитета, различитих величина и тежине.

Основни узроци сколиозе су бројни. Понекад се кости могу деформисати као резултат трауме, рака или инфекције (као што је туберкулоза). Сколиоза може бити присутна и од рођења или настати услед неуролошких поремећаја у раним годинама – као што је церебрална парализа.

Поред болова у леђима, пацијенти могу приметити и постуралне знаке како се сколиоза развија. Лопатице или грудни кош могу више да штрче, а одећа може другачије да пристаје њиховом телу.

Исклизнућа и срасла кичма

Појединачни пршљенови у било ком делу кичме понекад могу бити померени као резултат трауме, „истрошености“ или одређених здравствених стања (као што је остеопороза). „То значи да уместо да стоји у правилном снопу, пршљен клизи напред и ван линије. Ово стање је добило дугачко и практично неизговорљиво име, спондилолистеза“, објаснио је др Ден Баумгарт из Школе за психологију и неуронауку Универзитета у Бристолу.

На тај начин, ово померање може изазвати компресију нерва. Ако се ишијадични нерв – највећи у људском телу – компресује, то може довести до симптома ишијаса. То су бол или утрнулост у задњем делу ноге или задњице.

Пршљенови у доњем делу леђа понекад такође могу абнормално срасти. Стање које се назива анкилозни спондилитис може изазвати упалу у кичменим зглобовима и дисковима, који затим временом стврдњавају. „Други назив за то стање је бамбусова кичма, јер сада крути и нефлексибилни стуб подсећа на чврсту стабљику бамбуса“, каже др Ден Баумгарт.

Управљање боловима у леђима

Контрола над наведеним стањима – и болом који изазивају – у великој мери ће зависити од величине деформитета и од тога шта га је уопште узроковало. Чак и мали деформитет кичме може бити значајан и правити бројне проблеме.

„На пример, код сколиозе, корекција кичме са мањим дефектима може се лечити код деце и младих пацијената. Али корективна хирургија је често потребна да би се поправили већи деформитети и они који не реагују на корекцију, вежбе, протезе, помагала...“, рекао је др Баумгарт.

Вођење рачуна о држању и здрављу костију такође може помоћи у спречавању развоја проблема са кичмом касније у животу. Вежбање за изградњу јаких леђа и рамена и избегавање погрбљеног положаја су такође добре мере.

Управљање повезаним стањима као што је остеопороза исхраном, суплементима и тренингом отпора такође може помоћи.

Хируршка интервенција може бити потребна у другим ситуацијама – на пример, да би се декомпресовали нерви који су заробљени или згњечени.

„Ваша кичма је заиста као неко архитектонско чудо – и способна је за више него што бисте очекивали. Али ова јединствена структура може сама по себи створити проблеме, посебно када природне кривине постану деформације“, истиче др Баумгарт.

У неким друштвима постоји изрека „ојачај леђа, ојачај свој живот“, што је мото на који би требало редовно да се подсећамо и да потражимо медицински савет уколико се појаве болови у леђима, подсећа др Ден Баумгарт из Школе за психологију и неуронауку Универзитета у Бристолу.

Каже се и „Чувам ти леђа“, „Има некога ко јој (му) држи леђа“... што такође указује на то колико се стуб нашег тела важан.