Десет митова о менопаузи које лекари не подносе

Менопауза може произвести симптоме у многим деловима тела, а понекад и на неочекиване начине, напомиње др Ребека Терстон, професорка психијатрије на Универзитету у Питсбургу, у интервјуу за Њујорк тајмс. 

Шта кажу гинеколози, ендокринолози, уролози и други специјалисти о највећим заблудама о менопаузи са којима су се сусрели. Ево шта желе да пацијенти знају.

Мит 1: То су само валунзи

Валунзи или изненадни налети врућине су обележје менопаузе: Чак 80 процената жена их има. Али бројни мање познати симптоми су такође повезани са менопаузом, укључујући несаницу, промене расположења, маглу у мозгу, сувоћу вагине, болове у зглобовима и још много тога.

То је углавном зато што је менопауза узрокована променљивим нивоима естрогена, који утиче на сва ткива. Током перименопаузе, година које претходе последњој менструацији, естроген значајно варира. Након менопаузе, он се стабилизује на ниском нивоу.

Нажалост, многи људи не знају цео спектар симптома које овај процес може изазвати, напомиње др Џоан Менсон, ендокринолог и професор на Медицинском факултету Харвард. То значи да можда не схватају да је симптом повезан са менопаузом, што може значити пропуштање корисних третмана.

Мит 2: „Све“ је симптом менопаузе

„Донедавно, многи женски симптоми су одбацивани или погрешно тумачени као нешто што није повезано са нашим хормонима“, наводи др Ана Барбијери, гинеколог и лекар интегративне медицине у Њујорку.

Али поједини лекари изражавају бојазан да је дошло до превише померања у супротном смеру.

„Сада се клатно више окреће ка томе да је 'Све менопауза и перименопауза', а то је такође претерано поједностављивање“, истиче др Барбијери.

На пример, напомиње да бол у зглобовима у средњим годинама може бити повезан са смањењем естрогена, али и са артритисом.

Др Пелин Батур, професорка акушерства, гинекологије и репродуктивне биологије на Кливлендској клиници, каже да је видела много случајева у којима су пацијенти и њихови лекари приписивали симптоме, попут умора, менопаузи и нису радили основне тестове који би открили анемију, проблеме са штитном жлездом или недостатак витамина као прави узрок.

Мит 3: Хормонска терапија је опасна

До 2002. године, лекари су рутински прописивали хормонску терапију за симптоме менопаузе. Затим је једна веома медијски пропраћена студија открила мали пораст рака дојке и крвних угрушака код жена које су узимале естроген и прогестин.

Употреба хормона је нагло опала, а многе жене се и даље плаше тога.

Стручњаци пак тврде да хормонска терапија даје одређене предности – укључујући олакшање од таласа врућине и вагиналне сувоће, као и смањен ризик од остеопорозе – које надмашују ниске ризике за већину жена у четрдесетим и педесетим годинама које имају проблематичне симптоме. Неке старије жене такође могу безбедно да их користе, сматра др Лорен Штрајхер, клиничка професорка акушерства и гинекологије на Универзитету Нортвестерн.

Иако постоје људи, попут преживелих од рака дојке, за које се системска хормонска терапија генерално не препоручује, ове границе су прилично уске, наглашавају стручњаци. А хормонска терапија долази у много облика, тако да ако једна врста не делује код одређене особе, друга би могла.

На пример, естрогенске пилуле се обично не препоручују онима са високим ризиком од стварања крвних угрушака, јер могу повећати производњу протеина за згрушавање крви у јетри. Али естрогенски фластери за кожу то не раде. А ниска доза вагиналног естрогена за уринарне и гениталне симптоме је безбедна за све, истиче уролог др Рејчел Рубин.

Мит 4: Хормони су једина терапија

Хормонска терапија „није ни чудо ни отров“, наглашава др Џил Лис, ванредна клиничка професорка гинекологије, акушерства и опстетриције на Медицинском факултету Универзитета у Колораду. „Неким женама може променити живот, а другима бити непотребна или чак ризична.“

А за оне којима то не помаже, стручњаци су нагласили да постоје алтернативе.

Лекари већ дуго лече валунге габапентином, антидепресивом пароксетином, когнитивно-бихејвиоралном терапијом и вежбама дисања. Године 2023, Америчка агенција за храну и лекове одобрила је фезолинетант, који циља неуроне који регулишу температуру. А производи хијалуронске киселине могу лечити вагиналну сувоћу.

Мит 5: „Природни“ препарати су безбеднији

Многе жене, плашећи се хормона, одлучују се за биље и суплементе. Али „само зато што се нешто може продавати као природно, то не значи нужно да је безбедно“, напомиње др Менсон. „Арсен је такође природан.“

Готово ниједан од суплемената које промовишу многи инфлуенсери није поткрепљен чврстим доказима, подсећа др Нанет Санторо, председница Одељења за акушерство и гинекологију на Универзитету у Колораду. А њихова производња је само благо регулисана, што може довести до контаминације.

Након што су многе жене напустиле хормоне које је одобрила регулаторна агенција, појавило се наводно природно лечење: „биоидентичним“, или хормонима који одговарају онима које производи људско тело. Лабаво регулисане апотеке које их производе тврде да су безбеднији од коњугованог естрогена, добијеног од коња. Али истраживања то не поткрепљују, истичу стручњаци.

„Да ли знате главни разлог зашто су комбиновани хормони безбеднији од обичних хормона које је одобрила ФДА?“, нашалила се др Мери Џејн Минкин, клиничка професорка акушерства, гинекологије и репродуктивних наука на Медицинском факултету Јејл. „Не постоји упутство у паковању које вам говори о свим нежељеним ефектима.“

Мит 6: Само треба да издржите

Многе пацијенткиње су одлучне да преброде менопаузу без помоћи. Али истраживачи кажу да би то могло довести до озбиљних медицинских проблема.

Жене које имају честе или јаке налете врућине имају већу вероватноћу да развију кардиоваскуларне болести од оних које их немају, а оне са више валунга током спавања склоније су лошијем памћењу. Истраживања су у току како би се утврдило зашто, каже др Терстон, која је проучавала ову тему. Валунзи могу довести до лошег сна, што је повезано са кардиоваскуларним болестима, дијабетесом и когнитивним падом, али могу бити укључени и мање истражени фактори.

Вагинална сувоћа такође повећава ризик од инфекција уринарног тракта. Чак и асимптоматске особе пролазе кроз метаболичке промене и мању густину костију у менопаузи.

Жене могу да се подвргну тестовима и третманима који могу смањити ризик, наводе стручњаци. Генерално, менопауза је кључно време да жене обрате пажњу на своје здравље, укључујући здраву исхрану, вежбање и праћење крвног притиска и холестерола.

Мит 7: Симптоми не трају дуго

Многе жене очекују да ће валунзи бити краткотрајни, али они трају у просеку више од седам година – понекад и много дуже.

Други симптоми могу трајати и дуже. На пример, инфекције уринарног тракта код старијих жена су обично повезане са менопаузом, али многе жене то не схватају, наводи др Елизабет Еванс, урогинеколог и професорка на Здравственом научном центру Универзитета у Тексасу у Сан Антонију.

„Имаћете некога ко дође са 70 година и каже: 'Прошла сам све то. Зашто причамо о менопаузи?'“, каже др Еванс.

Симптоми могу почети и раније него што људи очекују. Иако је 45 година или касније типична за последњу менструацију, није ненормално искусити перименопаузалне симптоме у средњим или касним тридесетим, рекла је др Стефани Фобион, директорка Центра за здравље жена клинике Мајо и медицинска директорка Друштва за менопаузу.

Мит 8: Ваш сексуални живот никада више неће бити сјајан

Бол током секса је чест у менопаузи и „због тога жене имају мању спонтану жељу“, рекла је др Дајана Битнер, главна медицинска саветница и суоснивачица саветовалишта за здравље жена. То може створити самоодрживи циклус у којем „што се мање секса дешава, то се мање секса тражи“.

Али могуће је прекинути овај циклус. Хидратантне креме, лубриканти и вагинални естроген могу помоћи код сувоће и бола.

Мит 9: Жене у перименопаузи не могу да затрудне

То је чест сценарио у пракси каже др Батур. Пацијенткиња која није имала менструацију месецима и која је веровала да је у менопаузи на основу непоузданих лабораторијских тестова, појави се трудна.

Чак и ако су вам менструације ретке, можете затруднети током перименопаузе. Заправо, студија из 2015. године је открила да су, после тинејџерки, жене у четрдесетим годинама друга најчешћа категорија која има непланирану трудноћу.

„Све што је потребно је једна јајна ћелија и један сперматозоид“, напомиње др Батур.

Изгледи за трудноћу постоје све док се не изађе из перименомпаузе и жена нема циклус годину дана.

Мит 10: Пролазак кроз менопаузу је увек ужасан

Културни прикази менопаузе су суморни. Поред непријатних симптома, често се жене негативно карактеришу.

Али иако су симптоми стварни, они нису цела прича. Многе жене се осећају аутентичније и самопоузданије, додала је др Терстон. „Мање их је брига шта други људи мисле, а то је веома ослобађајуће.“

Постоје и друге предности. На крају крајева, која жена док су је мучили менструални болови, није чезнула да та патња престане?