Суплементи колагена: Тајна савршене коже или маркетиншки трик

Производња колагена, најзаступљенијег протеина у телу, природно се успорава са годинама – било да штитите своју кожу од сунца или не. Да бисмо то надокнадили, суплементација колагеном је постала посао који цвета. Брајан Џонсон, технолошки предузетник који троши милионе покушавајући да врати време и продужи живот, каже да сваки дан узима 25 грама колагенских пептида.

Али колаген није још увек добро проучен. Иако постоје неки докази да суплементација овим молекулом доноси здравствене користи, истраживања су ограничена. Главни ризик код суплементације колагеном може бити губитак новца – мало је познатих нежељених ефеката – али да ли научни докази иду у корак са маркетиншким тврдњама?

Зашто колаген збуњује научнике

Пре свега, „колаген се налази само у животињском везивном ткиву“, напомиње Андреа Соарес, регистрована дијететичарка у Џорџији, који је део мреже компаније "Top Nutrition Coaching".

Производи колагена потичу од разних животиња: крава, свиња, пилића и риба. Желатин, који се користи за прављење слаткиша, желеа и капсула за фармацеутске производе, је облик колагена. „Неки суплементи на бази биљака тврде да су 'вегански колаген', али оно што они заправо садрже су састојци који повећавају колаген као што су витамин Ц, аминокиселине и минерали који помажу вашем телу да направи сопствени колаген", објашњава Соаресова. „Ако сте веган, можда је боље да потрошите свој новац на добро избалансирану исхрану уместо на суплементе 'колагена' на бази биљака који заправо не садрже колаген."

Чини се да различите врсте колагена раде другачије. Хидролизовани колаген (хидролизат колагена) је колаген који је разбијен на кратке ланце аминокиселина познатих као пептиди. Они се даље разлажу док се крећу кроз пробавни систем. С друге стране, неденатурисани (сирови) колаген типа два је компонента зглобова који окружују хрскавицу. У теорији, може помоћи у обнављању колагена око зглобова, каже реуматолог Дејвид Хантер, професор на Универзитету у Сиднеју, специјалиста за остеоартритис. Колаген типа два се такође разлаже на аминокиселине у желуцу, иако хидролизовани колаген се боље апсорбује у организму.

Поред широког спектра извора и врста колагена, супстанца је упакована у много различитих облика, од плочица до пића. У поређењу са прашковима и течностима, „таблете и гумене бомбоне често имају мање колагена по порцији и могу садржати додатне шећере или додатке", додаје Соаресова. И док конзумирање хране богате протеинима и витамином Ц генерално помаже нашим телима да произведу колаген, количина колагена присутна у храни попут бујона од костију варира. Она саветује онима који узимају колаген као додатак да се одлуче за прах или течност, са најмање 5-10 грама колагена по дози.

Све у свему, многе маркетиншке тврдње о колагенским производима који се пију нису поткрепљене истраживањима. У Европској унији „ниједна здравствена тврдња за суплементе колагена није добила зелено светло“, објашњава Ленг Хенг, виша научна сарадница у Европској управи за безбедност хране (ЕФСА).

ЕФСА је агенција ЕУ која процењује ризике везане за прехрамбене производе. Када су анализирали производе колагена, закључили су да досадашње здравствене тврдње о томе нису поткрепљене довољно квалитетним доказима. Они „нису били довољно дефинисани, недостајале су им поткрепљујуће студије на људима или су се ослањали на доказе из истраживања на животињама и из лабораторије, која не могу предвидети ефекте на људе“, каже Хенгова. Она истиче да тврдње попут оних да колаген помаже у одржавању еластичности коже, или да побољшава функционисање зглобова, још нису довољно доказане научним истраживањима.

Потенцијална пристрасност индустрије је кључна брига за регулаторна тела, наводи професор Хантер. Многе студије о колагену финансирају компаније суплемената или су аутори запослених у тим компанијама. Сукоб интереса би требало да се истакне у академским радовима, али то се не дешава увек. На пример, на једном објављеном раду, пет од седам аутора је запослено у компаније, али у одељку о сукобу интереса нису дате додатне информације. 

„Реалност многих од ових студија је да је тешко пронаћи било коју која је потпуно независна од индустрије“, истиче проф. Хантер. Инфлуенсери понекад хвале лоша истраживања и могу промовисати веће дозе суплемената од оних које препоручују здравствене власти. Чак и систематски прегледи и мета-анализе – које обједињују резултате вишеструких студија – могу бити угрожени квалитетом примарних истраживања. Професор Хантер и његови сарадници процењују ризик од пристрасности од таквих студија, укључујући учешће индустрије. Али он каже да може бити тешко у потпуности објаснити пристрасност када једноставно нема довољно независних испитивања, као што је случај са колагеном.

Док се индивидуални здравствени ризици од суплементације колагеном чине занемарљиве, постоје неке значајније потенцијалне последице све већег апетита за колагеном. На пример, додаци колагена који се добијају од крава су повезани са крчењем шума у Бразилу.

У међувремену, Европска комисија је наручила истраживање о могућности да колаген или желатин могу довести до нових случајева трансмисивне спонгиформне енцефалопатије (ТСЕ или прионске болести). ЕФСА је проценила да би последице конзумирања инфицираног желатина у људској исхрани, према хипотетички најгорим сценаријима, биле незнатне или никакве.

Колаген за кожу, тетиве и зглобове

Један кључни проблем са било којим тврдњама о предностима колагена је шта се дешава када се молекул прогута. Како је лондонски дерматолог Ањали Махто рекла за Би-Би-Си 2019. године, постоји „мало чврстих доказа да ће преживети варење, путовати у крвоток и стићи до ваше коже“. У ствари, када било који протеин стигне у стомак – укључујући колаген – обично се брзо разлаже на аминокиселине, које се затим поново састављају у протеине који су телу потребни у том тренутку. Дакле, ако је телу потребан колаген, оно би могло поново да састави те аминокиселине у колаген, али нема гаранција.

Друго питање је формулација суплемената колагена. У многим дерматолошким студијама колагенских производа, ти производи садрже и друге састојке који могу бити од користи за здравље коже, што отежава изоловање ефеката колагена.

Међутим, многи потрошачи се заклињу у ефекте колагена на изглед и стање њихове коже. Један систематски преглед и мета-анализа открили су да хидролизовани колаген може имати корисне ефекте на кожу, као што је побољшање хидратације и еластичности. Међутим, аутори су закључили да су потребна даља истраживања како би се ово потврдило.

Друге студије (које су финансирали произвођачи суплемената) показују да производи за оралну примену са високим количинама колагенских пептида пролилхидроксипролина и хидроксипролилглицина могу побољшати влажност и изглед коже. „Међутим, оно што је кључно, јесте доследна употреба", напомиње Соаресова.

Постоје одређене стратегије за повећање потенцијалних предности суплемената колагена, на пример за тетиве. Роберт Ерскин, предавач неуромишићне физиологије на Универзитету Џон Мурс у Ливерпулу, указује да би вежбање могло да стимулише телесна ткива да регенеришу колаген више него обично. Заузврат, ово може ојачати тетиве и помоћи да се брже крећемо и смањити вероватноћу пада.

У једној студији, Ерскин и колеге са универзитета широм Велике Британије тестирали су да ли узимање хидролизованог колагена може повећати количину колагена коју тело производи након вежби високог интензитета. Истраживање, на малом узорку младих, здравих мушкараца, показало је да су мушкарци произвели знатно више новог колагена када су попили мешавину витамина Ц и 30 грама хидролизованог колагена пре вежбања. Ово је била већа доза од оне која је претходно проучавана или се обично пакује за потрошаче.

У другој студији у којој је Ерскин учествовао, тим је тестирао исти ефекат код здравих мушкараца средњих година. Открили су да још увек постоји ефекат додавања колагена, али мањи. Дакле, старост је фактор у производњи колагена, као и пол. На пример, постоје везе између синтезе естрогена и колагена.

„Заиста сам заинтересован да покушам да истражим како можемо да побољшамо добробит и перформансе спортиста, посебно спортисткиња“, каже Ерскин. „Мислим да ће колаген имати велику улогу у томе“, не само да побољша перформансе, већ и да смањи ризик од повреда. Иако су таква истраживања релативно нова и малог обима, она се већ интегришу у прехрамбене навике елитних спортиста. „Мислим да су докази довољно јаки да подрже ове препоруке.“

У ствари, иако су додаци колагена често повезани са младима и спортистима, све се више истражује као могући третман за хронична стања повезана са старошћу. На пример, постоје различити докази о томе да ли колаген помаже код симптома реуматоидног артритиса. Једна недавна мета-анализа нашла је да је укупан квалитет истраживања у овој области лош, тако да није било могуће одлучити да ли суплементи колагена могу помоћи. Међутим, аутори су приметили да су неке студије установиле и нежељене ефекте.

Што се тиче остеоартритиса, прфесор Хантер и његове колеге су спровели систематски преглед студија, и установили да суплементи колагена краткорочно смањују бол повезан са остеоартритисом.

Међутим, професор наглашава да је база доказа ограничена. Студије о утицају колагена на које се тим ослањао биле су ограничене и по квантитету и по квалитету (као што је мали узорак). Због тога он и колеге нису укључили колаген у ново клиничко испитивање комплементарних лекова који изгледа имају боље резултате у терапији остеоартритиса: екстракт борове коре, екстракт Boswellia serrata (индијски тамјан) и куркумин.

Да ли треба узимати суплементе колагена

За било који суплемент, постоји ризик од интеракције са другим лековима које људи узимају, па проф. Хантер саветује свакоме ко размишља о узимању суплемента да прво разговара са својим лекаром. Повећани унос протеина попут колагена може бити ризичан за људе који имају проблем са бубрезима или јетром због тога пто утичу на метаболизам протеина, каже Ерскине.

Многи пацијенти др Хантера када чују рекламу или савете познаника за суплементе траже савет да ли треба да их користе. „Заиста је важно да здравствени радници буду отворени за те разговоре. Ако сте одбојни, онда знајте да је врло вероватно да ће многи од ових пацијената отићи и свеједно то купити.“

У пракси, др Хантер пацијентима који се интересују за суплементе саветује да са појединим вреди покушати три или четири недеље. Као и код изгледа коже, неке студије су показале да се ефекти суплемената на зглобове не примећују пре два или три месеца, ако уопште и почну. Међутим, професор напомиње да ће многи који живе са остеоартритисом уколико не виде ефекте у року од месец дана, сигурно одустати од коришћења суплемената колагена.

Све у свему, с обзиром на многе разлоге због којих неко можда тражи колаген, не постоји јединствен одговор на то да ли су суплементи колагена вредан труда. То ће зависити од тога зашто желите да га узимате, колико дуго можете да га узимате, колико је приступачан, да ли је колаген комбинован са другим састојцима и како може да утиче на друге аспекте вашег здравља. „Неће сви реаговати на суплементе колагена на исти начин", напомиње Ерскине.

На крају, научници истичу да новац који бисмо годишње потрошили на суплементе колагена могли да потрошимо на уравнотеженију исхрану, што би побољшало наше здравље на више начина. Поред хранљиве и разноврсне хране, вежбање, сан и крема за сунчање – имају добро познате предности за изглед и здравље коже, на пример. Можда делује сувише обично, али би нам на дужи рок такође уштедело приличну количину новца.