Прва употреба природног графта и БЕВАР процедуре у васкуларној хирургији у Србији

Ана Стаменковић у укључењу у Јутарњи Дневник са Клинике за васкуларну и ендоваскуларну хирургију Универзитетског клиничког центра Србије развоварала је са професором Марком Драгашем, директором ове установе, о пацијенту који је прошле недеље оперисан, отпуштен и враћен у Ваљевску болницу.

Ова врста интервенције урађена је први пут на Клиници за васкуларну хирургију, а и БЕВАР процедура први пут без подршке страних стручњака. Овој интервенцији у претходних неколико пута радили су уз подршку страних колега, али сада и самостално, и ова клиника са правом јесте и на светској мапи и европских, и светских, најсавременијих и најбољих васкуларних клиника.

"Пацијент прошле недеље оперисан, добио је графт од природног материјала, од говеђег перикарда. Након неког дужег времена, ти графтови су укључени у рутинску употребу и у нашој земљи. Фонд је то препознао и ставио те графтове на позитивну листу и у нови правилник. Прошле недеље смо први пут уградили графт који је већ фабрикован и начињен од таквог материјала.

Оно што је јако важно је што је то једини начин да се лечи најтеже компликације у васкуларној хирургији, односно инфекције раније уграђених вештачких крвних судова од синтетског материјала. И то је једина опција коју ти болесници имају. Алтернативе су често ампутација ноге или губитак живота, уколико се ради о графтовима који се налазе на трбушној или грудној аорти", рекао је професор Драгаш.

Шта је операција БЕВАР процедуром

"Ендоскопски је такође један од најтежих стања у патологији о којој говоримо,ми имамо најновију и најмодернију хибридну операцију у сали имплементирану пре нешто више од годину дана, коју заиста користимо у максималним капацитетима. Јуче урађена процедура, односно такозвани БЕВАР, нисам не могу с тим акронимом и скраћеницама баш најбоље да се снађем, је једна најсложенија и најсофистициранија ендоваскуларна, односно минимално инвазивна процедура за лечење највећег и најкомплекснијег могућег проблема, а то су торакоабдоминалне анеуризме.

То је у суштини операција торакоабдоминалне анеуризме, значи и грудне и трбушне аорте у једном акту кориштења минимално инвазивних техника за које смо ми сад оспособљени. Те процедуре се раде само у неколико најспецијализованијих центара у Европи", рекао је професор Драгаш.

Истиче да је интервенција урађена на овој клиници, прва коју су самостално урадили наши лекари.

"Проктор је био ту, али само у својству посматрача из суседне собе и ништа није имао после та два сата колико је та процедура трајала, што је изузетно кратка у поређењу ради отворене операције торакоабдоминалних анеуризми, које се такође рутински раде овде код нас на клиници, а трају и до осам сати. Пацијенти проводе и до десет дана у интензивној нези, а опоравак траје два и по месеца. Ова операција је трајала два сата са минималном количином зрачења, јер ми имамо и могућност на ангиографију угљен диоксидом. Тако да је пацијенткиња још јуче детубирана, будна, свесна, стабилна у интензивној нези, а сутра ће највероватније прећи и на одељење", навео је професор.

Да ли ће обе интервенције постати стандард за пацијенте којима су неопходне?

"Не долазе у обзир сви пацијенти са оваквом најсложенијом могућом патологијом за ове минимално инвазивне процедуре. Неопходно је да се поклопе и неки анатомски критеријуми, али да, оно што треба и јавност да зна то је да ми ово није једна процедура која је урађена да би ми то објавили, већ је то нешто што је уврштено сада у стандардну праксу. Ми имамо пуну логистичку подршку да понудимо овакве процедуре од стране државе наше наравно и Министарства здравља и РФЗО да овакве процедуре понудимо у рутинској пракси становницима Републике Србије, свима код којих је она индикована", рекао је професор Марко Драгаш.

Важност међународне сарадње

"Та међународна сарадња је изузетно важна јер се поље васкуларне хирургије изузетно брзо развија, а ми се заиста трудимо не само да све то пратимо већ и да учествујемо у свим тим истраживањима и иновацијама. Овде код нас се одвија већ традиционална рутинска школа ултразвука у нашем амфитеатру. Раде многи доктори из Европе са нашим стручњацима који их обучавају томе. Имамо бројне сарадњкоје омогућавају нашим докторима да иду у најеминентније Европске центре на додатно  се стручно усавршавају.

Примамо докторе пре свега из западне Европе. Било је и оних из Индонезије, из Сједињених Америчких Држава, који су долазили код нас на усавршавање. Од 2020.године код нас је већ било 70 лекара васкуларних хирурга свршених или специјализатора васкуларне хирургије на завршеним годинама специјализације, који су укратили дуже временске периоде, најмање месец дана, највише шест месеци, проводили су овде код нас на додатном стручном усавршавању", закључио ја професор Марко Драгаш.