Магистар и пастир – Радивоје чува овце Манастира Студенице

На манастирској економији дочекао је новинарску екипу у оделу какво је носио и у учионици, једино је шешир заменио шајкачом. Овце га воле, а он својом биографијом мења стереотипе о пастирима. Годинама је био научни радник у Заводу за заштиту природе у Сарајеву, магистар, докторанд...

„Био сам на добром путу да завршим докторат, али сам изгубио смисао за то, нисам видео смисао више у томе“, објашњава 81-годишњак.

Радивоје Јојлија је данас једини пастир на студеничким пашњацима.

„Нисам био једини, било нас је четворица тада, било је пуно оваца, једно три пута више него сада“, прича несвакидашњи пастир који по врлетима гази сигурним кораком док придржава леђа.

Рођени Невесињац у Студеницу је стигао 1995. године. Са супругом и три ћерке избегао је из Сарајева. У помоћ му је прво притекло манастирско братство.

„Ја се заиста надам да је он нашао мир овде међу нама. Надам се да је и њему добро као што је и нама што је он овде, што нам је овако за понос и углед. Многи гости се запрепасте кад им кажемо да имамо једног од најшколованијих пастира у Србији“, каже јеромонах Виталије из Манастира Студеница.

Можда већину времена проводи међу овцама али је за мештане и комшије пастир међу људима. Кажу да је душа од човека и да се не стиди ниједног посла да ради али да неће да тражи помоћ.

Био је, кажу, и посебан наставник јер није само предавао биологију, већ је децу учио правим вредностима.

„Он је предиван човек, имао је доста ученика ту, нажалост, сви су отишли из овог места, нису више ту“, прича једна мештанка.

Отишле су и Радивојеве ћерке али га редовно обилазе, а он време између посета најрадије прекрати читајући књиге међу овцама о којима ће, каже, бринути док га ноге носе.