Како нас здрав микробиом коже штити од хроничних здравствених проблема
Неуравнотежен микробиом коже повезан је са бројним хроничним здравственим стањима, укључујући астму и неке врсте артритиса, показују истраживања. Предмети које свакодневно додирујемо или користимо на својој кожи могу утицати на наше здравље тако што ће променити микробиом коже и учинити нас мање или више подложним хроничним болестима.
Како тачно изгледа здрав микробиом коже и како га одржавати још увек се истражује. Али неки стручњаци се брину да би смањење времена проведеног на отвореном, заједно са прекомерном употребом јаких хемикалија, антибиотика, па чак и одређених козметичких производа, могло да доведе до тога да људи имају субоптимални микробиом коже. Претпоставља се да ове промене збирно доприниносе порасту хроничних болести широм света.
Као и црева, кожа је дом милионима бактерија, вируса и гљивица – сићушних организама званих микроби који помажу нашим телима да правилно функционишу.
„Сматрамо да су микроби коже важни јер је кожа увек била наша прва баријера одбране од спољашње средине“, др Хозе Ц. Клементе, ванредни професор генетике и геномских наука на израелском Универзитету Икан Моунт Синај и истраживач који проучава улогу микробиома у људском здрављу.
Иако су црева дом највећег броја микроба у телу и боље проучени, улога коже у одржавању здравља је занемарена, кажу неки стручњаци.
Оно са чим кожа долази у свакодневни контакт може променити типове микроба који живе на њој – отежавајући раст корисних и безопасних микроба, или лакше напредовање штетних. А неуравнотежен микробиом (онај са премало корисних или превише штетних микроба) је повезан са хроничним болестима.
Псоријаза и екцем, на пример, повезани су са неравнотежом микробиома коже. И све више доказа указује да микробиом коже игра важну улогу у регулисању нашег имунолошког система и да би могао бити повезан са хроничним стањима која нису на кожи, као што су астма, каријес, инфламаторна болест црева и специфични типови артритиса.
„Идентификовано је више системских инфламаторних болести које имају везе са неуравнотеженим микробиомом коже“, др Јулиа Оу, истраживач микробиома и професорка дерматологије на Универзитету Дуке.
Како кожа утиче на имуни систем
Микроби разграђују уље на нашој кожи и помажу у одржавању баријере. Неки микроби коже производе антибактеријске или антиинфламаторне супстанце.
Они такође играју важну улогу у обучавању имунолошког система тела и спречавању хроничне упале, напомиње др Џулија Сегра, генетичарка са Националног института за истраживање људског генома која проучава микробиом коже.
„Они уче наш имуни систем шта да толерише и на шта да реагује“, објашњава Сегра.
Кожа садржи отприлике три до четири процента имуних ћелија тела, а изложеност природним и разноврсним микробима коже учи имуни систем да толерише корисне или безопасне бактерије, гљивице и вирусе. Без ове толеранције, имуни систем може постати преоптерећен, повећавајући ризик од алергија или аутоимуних стања (у којима имуни систем почиње да напада тело).
Ово излагање такође помаже имунолошком систему да се бори против потенцијално штетних патогена. Генерално, разноврснији микробиом је повезан са мањим ризиком од болести, наводи др Клементе.
Више контаката са природом може бити добро за кожу
Све већи број истраживања указује да више контаката са животињама, биљкама и другим деловима природног света може помоћи у побољшању разноликости микробиома коже.
Мала студија у изолованом селу домородаца Јаномами које није имало контакт са западним друштвом открила је да становници имају различите микробиоме коже од људи који живе у Сједињеним Државама.
Аки Синконен, научник на Институту за природне ресурсе Финске радио je на неколико студија о ефектима изложености животној средини на микробиом коже, укључујући студију из 2020. године у којој су истраживачи додавали земљу из шуме и бусене траве у урбане центре за дневни боравак и проучавали ефекат на дечју кожу и микробиоме црева. Након 28 дана, открили су да деца која су ишла у центре обогаћене природом не само да имају разноврсније микробе коже, већ имају и мање запаљенских супстанци у крви и више регулаторних имуних ћелија.
Друга студија објављена раније ове године имала је сличне налазе. У овој малој студији са контролном групом истраживачи су учеснике, здраве одрасле особе које живе у граду, ставили да раде у затвореној башту са разним биљкама. Међутим, једна група је добила земљиште богато микробима, док је друга група добила земљиште сиромашно микробима. После месец дана, Синконен и његови колеге истраживачи открили су да одрасли који су били у контакту са земљом богатијом микробима имају разноврсније микробиоме коже и више антиинфламаторних супстанци у крви.
Потребно је више истраживања о томе колико дуго ови ефекти трају и да ли различити микробиом коже заиста може смањити ризик од болести, али Синконен истиче да досадашња истраживања указују да је „важно бити у свакодневном контакту са различитим микробиомима.”
Међутим, то не значи да само прошетамо парком, већ да будемо у директном контакту са биљкама, земљом или животињама (попут кућних љубимаца). „Што је интерактивнији, то боље“, каже Синконен.
Јаке хемикалије, антибиотици и козметички производи могу оштетити кожу
Заштита коже од оштећења је такође кључна за стварање окружења погодног за добре микробе. Али неки истраживачи брину да би многи производи и средства за чишћење могли да нашкоде нашој кожи.
Превише исушивање коже хемикалијама може да је оштети, омогућавајући организмима који изазивају болести да прођу кроз баријеру коже и уђу дубље у наша ткива, напомиње др Чезми Акдис, директор швајцарског Института за истраживање алергија и астме и професор на Универзитету у Давосу. Тело тада реагује упалом, која би временом могла постати системска. Упала или болести коже су повезане са проблемима као што су запаљење зглобова, астма или алергије.
Осим што исушују кожу, хемикалије у многим средствима за чишћење или антибиотици узрокују умирање многих добрих микроба на кожи. Недостатак корисних микроба такође може дозволити да штетни микроби подстакну раст бактерија, гљивица или вируса отпорних на хемикалије.
Људи не би требало да престану да чисте кожу или користе антибиотике у потпуности, додаје др Акдис, али би требало да размисле о томе да је ређе чисте и ређе користе антибиотске производе.
Да бисте боље заштитили добре микробе у кожи, пређите на производе који имају мање оштрих хемикалија као што су сурфактанти (супстанца за чишћење која може разбити ћелијску мембрану и убити микробе), саветује проф. Акдис. Конкретно, сурфактант који се зове натријум лаурил сулфат, који је познати иритант коже који се налази у многим производима за чишћење.
PH вредност разних козметичких производа и сапуна такође може утицати на микробиом коже. Природна pH вредност коже је благо кисела, са просечном вредношћу од 4,7. Ова киселост делује као антимикробна одбрана од штетних патогена и помаже кожи да задржи корисне микробе.
Међутим, неки производи као што су шминка, шампони, креме за сунчање или сапуни могу имати pH вредност која је већа или нижа од природног pH наше коже.
Потребна су даља истраживања микробиома коже
Истраживање је још у раној фази. Анализа узорака микробиома коже је компликована, делом зато што микробиом коже може да варира од особе до особе, или чак од једног места на телу до другог.
„Микробиом коже је потпуно персонализован и специфичан за локацију“, каже професорка Оу.
Циљ је да се на крају открије како боље лечити неуравнотежене микробиоме коже или побољшати здравље коже. Али наука још увек са сигурношћу не може да потврди да ли је наношење пробиотичких производа на кожу од помоћи. За сада најбоља стратегија је да не наносимо штету својој кожи и изложемо се биодиверзитету.
„Уживајте на отвореном, дозволите деци да се испрљају и не претерујете са дезинфекцијом свега. То је добро за правилан развој имуног система“, наглашава др Јулија Оу.
Коментари