Ветар и сунце све важнији – Србија повећава производњу зелене енергије

Србија убрзава енергетску транзицију, а циљ је да се до 2030. више од 45 одсто енергије произведе из обновљивих извора. Само у претходној години, енергија добијена из ветра, повећана је за 17 одсто, док је раст енергије из соларних панела три одсто. Изазов је њено скадиштење. Сајам у Риминију данас је био центар чисте енергије. Најбоља нова решења бити примењена и у Србији.

Око 1.000 компанија из више од 30 земаља има решења која ће смањити емисију гасова одговорних за загревање планете.

„Веома нам је драго што имамо делегације са Балкана, посебно из Србије, која је свакако земља са великим потенцијалом и могућностима за убрзање енергетске транзиције. Ки енерџи је право место, овде постоје сви добављачи технологија, најновијих решења, али и услуга и инвеститори“, каже директор пословног развоја ИЕГ, Марко Черњело.

Соларна енергија сада премашује све остале технологије, обезбеђује више од 10 одсто глобалне потрошње, а системи се непрекидно усавршавају.

„Ако немате простора на крову, могуће је реализовати фотонапонску електрану коришћењем балкона зграде или њених фасада. Могуће је и инсталирање чак и фотонапонских панела велике снаге, водећи рачуна у потпуности и о естетици зграде или је чак побољшавајући додавањем фотонапонских панела“, наводи Армандо Сардо из „Екобела“.

Енергија ветра заузима централно место на сајму. Истовремено све више се говори о зеленом водонику који треба да премости недостатке система који зависе од временских услова.

И поред тога без развоја система великих размера за складиштење, енергетска транзиција ће се тешко захуктати. И зато складиштење енергије доживљава нагли напредак.

„Складиштење електричне енергије омогућава да се вишкови електричне енергије који се произведу у току дана могу у вечерњим сатима користитити, и на тај начин стабилизују рад електро-енергетског сиситема. Нама је значајно на овом сајму и у будућим развојним активностима да имамо сарадњу са кинеским партнерима који су лидери у овој области, производњи батерија и складиштењу електручне енергије“, истиче Миодраг Вуковића из „Консека“.

„Користимо развијену кинеску индустрију складиштења енергије како бисмо решили проблеме оптерећења и флуктуација српске електро мреже. Развој система за складиштење, представља својеврсни "стабилизатор" за интегрисање великог удела енергије из обновљивих извора“, наводи директор продаје „Powerroad“, Лин Тао.

У ЕУ 2025. била је прва година у којој је производња електричне енергије из обновљивих извора премашила ону из фосилних горива. И док глобална емисија гасова стаклене баште расте, у Европској унији је забележен пад од 0,4 одсто.

Иако мали, тај проценат даје наду да свет може да избегне климатски хаос и обезбеди чистију и сугурнију будућност.