Мигрена није само главобоља – четири фазе напада које треба да препознате

Разумевање фаза мигрене кроз које пролази свако ко од њих пати, може помоћи оболелима да на време препознају симптоме и адекватно реагују, чиме се могу смањити јачина и трајање напада.

Карактеристике сваке фазе је за Science Alert објаснила др Лакшини Гунасекере, стручњак из области неурологије на Универзитету Монаш у Аустралији, уз адекватне савете о контролисању овог болног и непријатног стања.

Прва фаза: премониторна

Мигрена углавном не почиње изненада. Прва фаза назива се премониторна и представља својеврсно упозорење. Може започети 24 до 48 сати пре него што се напад у потпуности развије.

Ова фаза повезана је са хипоталамусом — делом мозга који регулише телесну температуру, апетит, расположење и сан. Током напада мигрене, хипоталамус постаје неуобичајено активан. Пошто је повезан са другим можданим регијама, ова појачана активност може пореметити и њихово функционисање.

Због тога се у овој фази могу јавити смањена концентрација, жеља за одређеном храном, раздражљивост и несаница.

Препознавање ових раних знакова може омогућити да се напад „ухвати“ на самом почетку и терапија, односно превентива, започне пре него што бол ескалира.

Друга фаза: аура

Друга фаза назива се аура и подразумева различите неуролошке симптоме који могу захватити вид, говор или чулне сензације.

Најчешће су у питању визуелне ауре. Оне могу укључивати, осећај да се виде бљескови светлости, затим таласасти или кружни облици у видном пољу, или пак – слепе тачке.

Сензорна аура може изазвати утрнулост или трњење лица или екстремитета, док у тежим случајевима може доћи и до отежаног говора.

Истраживања указују да је за појаву ауре заслужан процес познат као кортикална ширећа депресија. Током тог процеса талас електричне активности веома споро пролази кроз мозак и утиче на функционисање одређених можданих регија.

Важно је напоменути да око 30 одсто особа има мигрену која има ову фазу.

Трећа фаза: главобоља

Трећа фаза је фаза главобоље – период који се најчешће повезује са мигреном. Бол је обично описује као пулсирајући или пробадајући, а прате га мучнина и појачана осетљивост на светлост и звук.

Ако се не реагује, ова фаза може трајати између четири и 72 сата. Током напада долази до активације различитих можданих мрежа, што може изазвати додатне симптоме. Када се активира продужена мождина, односно центар за повраћање, могу се управо договодити мучнине и повраћања.

Истовремено, тригеминални нерв – који утиче на осећаје па и на болове на лицу и устима – може постати претерано активан. Тада долази до ослобађања одређених хемијских супстанци које мозак региструје као бол.

Једна од тих супстанци је протеин CGRP. Одређене инјекционе терапије за мигрену делују тако што блокирају овај протеин и тиме смањују бол.

Четврта фаза: постдром

Завршна фаза назива се постдром и често се описује као „мигренозни мамурлук“.

У овој фази мозак покушава да се врати у нормално стање функционисања. Због тога се могу јавити изражен умор, потешкоће са концентрацијом, осећај исцрпљености.

Ова фаза је важна колико и остале, јер прерано враћање свакодневним обавезама може довести до преклапања напада – ситуације у којој нови напад почиње пре него што се претходни у потпуности заврши. Такве мигрене је знатно теже лечити.

Како управљати мигреном

Познавање фаза и симптома омогућава правовремену реакцију. Ако су симптоми предвидљиви, нарочито у премониторној фази, препоручује се да оболели код себе имају лекове против болова или против мучнине, како би терапију започели одмах по појави првих знакова. То је и сигнал да треба обезбедити одмор пре него што наступи фаза главобоље.

У фази ауре, специфични лекови за мигрену – попут аспирина или нестероидних антиинфламаторних лекова – могу спречити развој фазе главобоље.

Особама које имају више од четири напада месечно може се препоручити превентивна терапија. Она се најчешће састоји од свакодневних таблета које стабилизују основни ниво бола, али постоје и инјекционе опције.

Током напада могу се јавити и додатни симптоми попут вртоглавице, бола у врату или зујања у ушима. У тим случајевима саветује се консултација са неурологом како би се искључила друга, озбиљнија стања.

Жене које имају мигрену са ауром треба да се консултују са лекаром пре започињања хормонске контрацепције, јер терапијски приступ може бити другачији у односу на жене које немају аурe.

Мигрена је комплексно неуролошко стање са јасно дефинисаним фазама. Разумевање тих фаза и пажљиво праћење сопствених симптома може помоћи да се лакше препознају почеци напада и да се примени одговарајућа терапија на време.