За успешну трансплантацију органа неопходнан уигран тим, велико знање и савремена опрема

Неретко, за пацијенте којима слаби срце, једини лек је трансплантација. У Институту Дедиње, недавно је после 30 година паузе урађена трансплантација срца, а нови живот отпочео је 34-огодишњи пацијент.

Милан, који је од 2005. године био пацијент Дечје клинике у Тиршовој због кардиомиопатије, је добро, и сада је у својој кући у Блацу, са својом децом Николином и Лазаром. Дефибрилатор је био својеврсни мост ка трансплантацији срца на коју је чекао годину и по дана.

На лици чекања за трансплантацију органа много је особа и млађег и старијег узраста.

„Завршна фаза срчане слабости чини пацејента кандидатом за трансплантацију срца. У овом тренутку у Србији, процена је да постоји сто пацијената којима је потребна трансплантација срца да би преживели, и то је једини начин лечења. Срчана слабост је једна подмукла болест која на крају своје приче има ефекат да захтева та радикална, драстична решења“, рекао је др Саша Боровић, кардиохирург и начелник Центра за срчану слабост у Институту Дедиње.

Срчана слабост може да буде урођена али и стечена.

Др Боровић је додао да са колегама и Клиничким центром Србија тесно сарађују, да се заједно труде да најугроженији пацијенти добију срце, и истакао да је трансплантација краљица медицине.

„Установа, држава и друштвени систем морају да досегну један највиши ниво организације и знања и способности, да би се усудиле да раде трансплантацију срца. То је мултидисциплинарна активност, више људи учествује, ниједна карика у том ланцу не сме да попусти, иначе, доћи ће до лоших резултата“, објаснио је саговорник РТС-а.

„Ми смо се усудили да то радимо зато што је ова болница изузетно добро опремљена, има сјајне докторе, а још боље медицнске сестре и направили смо један синхронизовани уходани тим. Тренирали смо се у иностранству, у Будимпешти“, додао је др Боровић.

„Неке болести не можемо да спречимо, а то су пре свега наследне болести. Међутим, имамо три гупе болесника, једне који су у ризику да добију срчану слабост, ту на време препознамо факторе ризика, пре свега ту је хипертензија, дијабетес… Лечењем фактора ризика неће доћи до срчане слабости. Друга група болесника је она која има почетак срчане слабости, ако се на време препознају симптоми срчане слабости, ако се пацијенти лече у специјализованим центрима.

Ми данас имамо доста моћне лекове, где захваљујући примени лекова и праћењу адекватном болесника, можемо значајно продужити њихов живот“, објаснио је др Љубомир Ђоковић, кардиолог и начелник Одељења за интензивно лечење.

Др Ђоковић је истакао да је важно да се са терапијом и превентивом крене на време.

У свету се годишње обави 3.500 трансплантација срца, од тога је у САД преко две хиљаде. Број донора је, како каже др Ђоковић, врло ограничен.

Без типичних симптома

Слабост срца нема типичне симптоме, а када је хронична, особа се обично прилагоди смањеном капацитету за рад, и не примети да се болест развија.

Др Ђоковић је од симптома издвојио појачано замарање, отицање ногу, гушење, спавање на узвишеној подлози, поремећај срчаног ритма (у каснијој фази), отоке стомака. Поручио је да се при свакој сумњи, ваља јавити лекару, јер, ако се на време примети, слабост срца се може успешно лечити.

У Србији на трансплантацију неког од органа чека око 2.000 људи.