Деца на рубу смрти, родитељи у безнађу – епидемија поремећаја исхране међу тинејџерима

Поремећаји исхране су озбиљне психијатријске болести са стопом смртности која иде и до 15 одсто. На нивоу земље, међутим, досад није вођена евиденција о броју оболелих, за анорексији не постоји ни регистровани лек, булимију тек један, док психијатри напомињу да се последњих година разбуктала епидемија међу адолесцентима у Србији.

Књига Поремећај исхране – од разумевања до излечења кроз питања и одговоре, примаријуса др Марије Ђуровић из КБЦ „Др Драгиша Мишовић“ и сарадника, прва је публикација у земљи о анорексији, булимији, компулзивном преједању, гојазности, избегавајућем поремећају уноса хране, синдрому ноћног једења.

„Број пацијената се од 2000. повећавао из године у године. Сада имамо толики прилив, да ми се чини да људи болују само од поремећаја исхране. Проблем је што оболевају већином деца, старости од 12 до 14 година. Потенцијална смрт, ако се болест не лечи, наступа у раним двадесетим“, упозорила је др Марија Ђуровић на синоћњем представљању књиге у Београду.

Докторка наглашава да у КБЦ „Драгиша Мишовић“ последњих 15 година раде и са родитељима, те и да су оформљене групе, едукативно-супортативног карактера, чији је циљ да ближњи постану савезници у лечењу детета.

„Идеја је да су родитељи савезници, да лекар није шеф него да сарађује са породицом. Родитељи се, међутим, брзо исцрпе јер је тешко пролазити кроз ову причу. Апелујемо да имају стрпљења – јер лечење траје од више месеци до неколико година“, објашњава докторка, истичући да је терапија у КБЦ „Др Драгиша Мишовић“ по узору на једну лондонску клинику.

Поремећаји исхране у земљи се лече и у Клиници за неурологију и психијатрију за децу и омладину у Улици доктора Суботића, Институту за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић’’, као и у Институту за ментално здравље.

„Плаше се хране више него смрти“

Катарина Радовановић из удружења „Хестија“, које је посвећено оснаживању оболелих и њихових родитеља, а чије је дете боловало од анорексије, на представљању књиге у Београду присетила се тренутка када је схватила да је њен гимназијалац оболео. Осећала је страх, забринутост, безнађе и забринутост.

„У ситуацији сте у којој не знате како да поступите. Идете од лекара до лекара и са штурим информацијама крећете у борбу. Од првог тренутка смо се укључили у лечење. То је била сарадња између чланова породице, што је ретко“, навела је Радовановићева.

Нагласила је би волела да је у периоду лечења, 2017. године, имала више информација о болести, јер родитељи касно примете симптоме – тек кад дете драстично изгуби на телесној тежини.

„Схватате да се нешто врло чудно дешава са дететом, те да је психијатријске природе, као и да је потребна помоћ. У стању су да сакрију храну, баце је, поврате – као наркомани. Више се плаше хране него смрти. Треба да будете опуштени и да пребаците сав ауторитет на лекара, јер вас не слушају – бледо гледају кроз вас“, истакла је Радовановићева.

Лутања без ефекта

Др Никола Војводић са Клинике за неурологију УКЦС на представљању књиге изјавио је да је реч о најсмртоноснијим психијатријским поремећајима савременог човека, а уз то носе стигматизацију не само оболелих већ и чланова породица.

„Књига осим што едукује, ствара потребу код читалаца да се на сваки начин помогне онима који се суочавају са проблемима исхране. Породице и оболели упорно посећују ординације неуропсихијатара, психолога, психотерапеута, ендокринолога и дијатетичара, често без задовољавајућег ефекта“, наводи др Војводић.

Књигу Поремећај исхране – од разумевања до излечења кроз питања и одговоре осим докторке Ђуровић, писали су и њени сарадници др Милица Пантић, др Ђорђе Трајковић и нутриционисткиња Драгана Јевтић Стринавић.