Гојазност – пандемија савременог доба која утиче на крвни притисак

У свету живи око 890 милиона одраслих који имају проблем са гојазношћу. Процењује се да ће се овај број увећавати, а највише забрињава податак да је гојазност све чешћа код деце и младих. Како стати на пут гојазности дискутовали су стручњаци на Европском конгресу о гојазности у Истанбулу, који је ове године окупио око четири и по хиљаде делегата из више од 100 земаља.

У конгресном центру у Истанбулу стручњаци гојазност не описују као естетски проблем или као последицу недостатка дисциплине. Дефинишу је као хроничну болест која угрожава здравље.

„Оно што је посебно забрињавајуће то је велики број малигних тумора, наиме испитоставља се да је гојазност узрочник малигнитета одмах после пушења које је узрочник карцинома плућа. Све већи број малигних болести је повезан са гојазношћу, али оно што се зна да је 70 узрока смртности везано за гојазност“, истакла је проф. др Снежана Половина,ендокринолог, УКЦС

Гинекологе додатно брине утицај вишка килограма на здравље жена.

„Почевши од смањења плодности, повећања компликација у трудноћи. Има више компликација при порођају, па самим тим има и више операција, више проблема након порођаја. У менопаузи се појачавају и симптоми“, рекла је проф. др Емилија Хувинен,гинеколог, Финска.

У салама централна тема иновативне терапије које мењају ток лечења.

„Прави проблем је што када једном добијете на тежини, ваше тело брани ту тежину. Што значи да када сте на дијети, губите на тежини, а онда се тежина врац́а. Сада имамо нове лекове. Када схватите да је гојазност хронична болест, морате да следите принципе лечења хроничних болести као што то чините код дијабетеса, високог крвног притиска – потребан је дугорочни третман“, рекао је проф. др Арја Шарма,Канада.

"Ми имамо на нашем тржишту и свуда у свету неколико тих лекова, али сада их је све више и многи су у развоју. Пацијенти треба да буду едуковани шта треба све још да ураде да би дозволили тим лековима да им омогуће да лакшу редукују телесне масе", рекла је проф. др Мирјана Шумарац,председница Српског удружења за проучавање гојазности.

Једна од порука која се могла чути на конгресу јесте да савет „једите мање, крећите се више” није довољан у борби са гојазношћу. И да је важно да консулутујемо лекаре, а не друштвене мреже или инфлуенсере.