Поремећаји исхране – у вртлогу терора здраве хране, искривљеног огледала и култа мршавости

Док шетате градом, радите или сте у школи, око вас су особе за које не бисте ни помислили да су болесне – у своја четири зида воде борбу са храном, огледалом и вагом. Често не знају како да изађу из тог зачараног лавиринта, вапе за помоћи, али се стиде да је затраже. Поремећаји исхране најсмртоносније су психијатријске болести, али су и даље табу тема у Србији.

„Од анорексије оболевају чак десетогодишње девојчице, највећа је учесталост од 12 до 14 године. Булимија се, с друге стране, јавља у средњој и касној адолесценцији. Болести се од седам до десет одсто јављају и у мушкој популацији“, наводи др Марија Ђуровић, начелница Одсека за адолесцентну психијатрију где се лече пацијенти оболели од поремећаја исхране.

Околина хвали тинејџера због изгубљених килограма и подстиче га да настави са дијетом, док њему храна постаје непријатељ, а мршавост опсесија. Окружење, заправо, не види шта се крије иза његових затворених врата – од гладовања, преједања па присилног повраћања, синдрома искривљеног огледала (поремећене телесне слике) до мисли о суициду.

„Поремећаји исхране културолошки су нормализовани. Очекивано је да се хранимо на начин који нашем поднебљу није близак. Изложени смо терору ‘здраве хране’ – на сваком кораку прича се о детоксу. О здравим намирницама може да се полемише, али нису нужно спанаћ и киноа“, оцењује докторка Ђуровић из КБЦ „Др Драгиша Мишовић“.

Друштвене мреже, на којима су тинејџери одавно стални станари, могу да изазову поремећаје. Нестручни савети за „брзо“ губљење килограма на Инстаграму и обрађене фотографије тела, окидач су за болест. На Твитеру, такође, узнемирујуће су објаве под хаштагом #proana, #promia и #thininspiration којима се велича екстремна мршавост и још више гура у болест.

Према речима докторке Ђуровић, запањујуће је и то што су неизлечени пацијенти постали нутриционисти који у медијима говоре о исхрани и вежбању. Помоћ превасходно треба тражити од лекара јер се болест, уколико се симптоми правовремено примете – може излечити.

Удружење за борбу против поремећаја исхране „Хестија“ такође је подршка и пацијентима и родитељима оболеле деце.

„Нико не бира да се разболи и није реч о тинејџерском хиру. Неће свако ко је на дијети или чита објаве на Инстаграму да оболи. Постоје предиспозиције – структура личности, породично окружење, генетски и социо-културолошки аспект, попут Инстаграма“, наглашава начелница одељења у КБЦ „Др Драгиша Мишовић“, којем се јављају оболели из земље и региона.

Осим психијатара, у рад одељења које постоји више од четрдесет година, укључени су и други специјалисти, јер адолесцентима услед дуготрајног гладовања, преједања и повраћања пропадају органи. Неопходно је, и примарно, да се тинејџер врати редовним оброцима, али и да има здрав однос према храни, у чему им помажу нутриционисти.

„Прихватање плана исхране зависи од врсте поремећаја и решености особе да се лечи. Поверење је кључно у дијетотерапији. Оболели треба да схвате да им помажем и да идемо у правцу доброг здравља. Компромис са њима, често је присутан и могућ“, објашњава нутриционисткиња Драгана Јевтић Стринавић.

Анорексија – бројање калорија, остеопороза и изостанак менструације

Остеопороза, односно губитак коштане масе, може да се јави као последица анорексије и код адолесцената. Докторка Ђуровић за Интернет портал РТС-а наводи да су чести примери из праксе да двадесетогодишњакиња има остеопорозу која је, заправо, типична за особе старије доби.

Према речима докторке, осим остеопорозе због изгладњивања трпи и ендокрини систем, мозак и мишићи атрофирају, срчана радња је успорена, менструација изостаје, притисак је низак, екстремитети су хладни, а кожа је сува и перутава.

„Критеријуми за болест су потхрањеност, страх од хране и добијања на тежини, уз осећај стида када се једе. Симптоми су редукована исхрана и интензивна физичка активност, као и губитак менструације. Може да се јави и повраћање, злоупотреба лаксатива и диуретика, што све доводи до губитка тежине“, објашњава Ђуровићева.

Постоји рестриктивни тип анорексије – изгладњивање уз вежбање, као и булимични облик код кога се јавља и повраћање.

„Како болест напредује јављају се и психичке сметње – депресивност, опсесивно-компулзивни симптоми (бројање калорија, оброка, чишћење), социјална изолација, губитак интересовања и воље“, наглашава докторка Ђуровић.

Нутриционисткиња Драгана Јевтић Стринавић објашњава да оболели од анорексије тешко прихватају план исхране, а испољавају велику анксиозност и при самом погледу на табелу са седмодневним јеловником.

„Имају утисак да је у плану заступљена велика количина хране, да су оброци чести и да је избор намирница широк. Посебно их плаше масти и угљени хидрати. Зато треба бити опрезан. Уколико их ‘бомбардујемо’ можемо да створимо контраефекат – неповерење и одбијање“, наглашава нутриционисткиња.

Булимија, убијање калорија повраћањем

Страх од хране и гојења, као и у случају анорексије, постоји и код пацијената са булимичним поремећајем. Оболели, за разлику од анорексије, имају медицински одговарајућу или благо повишену телесну масу и јављају се сами на лечење. Како и сами описују, имају необуздану жељу за великим количинама хране, а потом и повраћањем.

„Уносе, у булимичној епизоди и до 15.000 калорија, после чега се јавља уплашеност, стид, мржња према себи, као и бол у стомаку. Пацијенти, потом, насилно повраћају, што даје осећај олакшања, али може да појача осећаје безвредности и стида. Епизоде се јављају више пута недељно или чак дневно“, објашњава докторка Ђуровић.

Иако је стопа смртности мања него у случају анорексије, смрт може да наступи и као последица дуготрајног повраћања – особа губи калијум који је важан за рад срца, а може да се поремети срчани ритам.

Физичке последице булимије убрзо постају видљиве – подбулост лица, увећане подвиличне и паротидне жлезде, оштећења зуба и десни, као и ожиљци на рукама од повраћања (Раселов знак). „Од психичких сметњи изражена је депресивност, покушај суицида, гранични поремећај личност, опсесивно-компулзивна симптоматологија“, објашњава докторка.

Оболели од булимије, емоционалног или ноћног једења и гојазности на лечењу радо прихватају нови план исхране у чијој изради, каже нутриционисткиња, и сами учествују.

„Важно је да воде дневник исхране из којег добијам информације о дотадашњем избору намирница и врстама јела. Узимам у обзир њихове жеље и навике, по потреби модификујем рецептуре и дајем своје изборе“, наводи Драгана Јевтић Стринавић.

Наглашава да је циљ да се на неоптерећујући начин губи или добија на тежини, да се стекну здраве навике, адекватни размаци између оброка, као и енергетска и нутритивна потпуност током дана, што неће условити потребу да се једе ноћу.

Оптимистичне прогноза за излечење

Прогнозе за потпуно излечење су оптимистичне. Окружење, ипак, често неће скренути пажњу особи да је нагло смршала или се угојила, што може умногоме да помогне да се почне са лечењем.

Као и када је реч о другим менталним проблемима, оболели су стигматизовани, те готово нико неће да призна да је смршао због болести – гладовањем или повраћањем.

„Важно је да се о болестима прича да би се симптоми на време препознали, како би околина могла да помогне. Уколико се и родитељи укључе у процес, потпуно излечење је могуће. Потребни су стрпљење и упорност. Неопходно је да се као друштво вратимо традиционалним вредностима где фокус није једино на физичком или измењеном изгледу“, поручује др Марија Ђуровић.