Без цигарета у затвореним јавним просторима – Србија једина европска земља са задимљеним ресторанима

Пушење је водећи узрок настанка хроничних незаразних болести, који је најлакше елиминисати. У Србији, пуши више од трећине становника, и по томе је у светском врху. Ове године се очекује усвајање закона којим се забрањује пушење у свим затвореним јавним просторима, укључујући угоститељске објекте. Многи се већ припремају за то.

У земљама где је уведена забрана, број пушача је у последње две деценије смањен и до 50 одсто, што се одразило на здравље становништва.

Има угоститеља који мисле на туристе којима не прија дим и на оне две трећине становника Србије који су непушачи. Само у Београду има више од 100 непушачких локала.

„Мени је стало да гостима понудимо максимални угођај. Забраном пушења заправо не долазе у додир са дуванским димом итд, који могу да упропасте доживљај хране и свега осталог“, сматра Урош Живковић, шеф кухиње ресторана „Ендорфин", Београд

Потпуна забрана пушења у угоститељским објектима била је предвиђена и предлогом Закона још 2010. године, али је то у последњем тренутку измењено и данас је Србија једина европска држава са задимљеним ресторанима.

„Подржавам да због колега и здравља да се забрани пушење. Ја сам радио напољу кад су уведени ти закони. Француска, Белгија, исто су били пушачи доста њих, а у једном моменту, како је време пролазило, фактички више нико не пуши“, наводи Ђуро Безбрадица, менаџер ресторана „Шешир мој", Скадарлија.

„Мислим да ће то у првом времену свакако изазвати шок и ударити сигурно угоститеље, што ја искрено не бих волео“, напомиње Петар Гајић из Удружења угоститеља ПКС.

Постојећи закон забрањује пушење у сваком затвореном радном простору и требало би да све запослене штити на радном месту.

„Имамо дискриминацију и специфично угрожавање оних који раде у угоститељском сектору. Њихово здравље је угрожено као код сваког пушача, значи кардиоваскуларни систем, респираторне инфекције, респираторне болести погоршање одређених хроничних стања, уколико постоје, њихов животни век је потенцијално скраћен“, истиче др Анђелка Грујичић, из Центра за промоцију јавног здравља ГЗЈЗ Београд.

Према подацима Министарства финансија годишњи приход од акциза на цигарете је око милијарду евра. С друге стране, подаци Министарства здравља показују да су трошкови изазвани дуваном, као што су лечење оболелих, боловања и мање продуктивности, два и по пута већи.