Ова фаза сна штити од деменције, потрудите се да је досегнете што чешће

Дубоки сан је трећа фаза 90-минутног циклуса сна код људи. Ова фаза траје око 20 до 40 минута, најмирнија је, а мождани таласи и откуцаји срца се успоравају док крвни притисак пада.

Овакав сан јача наше мишиће, кости и имуни систем и припрема мозак да упије више информација. Научници су открили да су појединци са променама у мозгу које су повезане са Алцхајмеровом болешћу имали боље резултате на тестовима памћења када би имали више дубоког сна.

„Спороталасни сан или дубок сан, на много начина помаже мозгу који временом стари, а знамо и да сан повећава уклањање метаболичког отпада из мозга, укључујући олакшавање уклањања протеина који се нагомилавају код Алцхајмерове болести“, каже стручњак за неуронауку Метју Пасе са Универзитета Монаш у Аустралији.

„Међутим, до данас нисмо били сигурни каква је улога спороталасног сна у развоју деменције. Наши налази сугеришу да губитак управо спороталасног сна може бити фактор ризика од деменције“, објашњава Пасе.

Метју Пасе и његове колеге из Аустралије, Канаде и САД испитали су 346 учесника студије који су учествовали и у две студије о спавању, између 1995. и 1998. и између 2001. и 2003. године, са пет година између периода тестирања у просеку.

Код чланова ове групе деменција није била евидентирана у време студије 2001–2003. Такође, испитаници су имали више од 60 година 2020. године. Анализирајући њихове податке, истраживачи су имали прилику да сагледају везу између два фактора током времена упоређујући скупове података из две дубинске полисомнографске студије спавања, а затим и праћење деменције међу учесницима до 2018. године.

„Користили смо их да бисмо испитали како се дубоки сан променио са старењем и да ли се промене у проценту спороталасног сна могу довести у везу са ризиком од појаве деменције у каснијем животном добу, до 17 година касније“, навео је Пасе.

Током 17 година праћења, међу учесницима су забележена 52 случаја деменције.

Дубоки сан учесника такође је бележен у свим студијама, а сада су подаци анализирани како би се видело да ли постоји веза са појавом деменције.

Све у свему, утврђено је да се време проведено у дубоком сну смањује од 60. године надаље, при чему је тај пад највећи између 75. и 80. године, а затим се задржава на истом нивоу.

Упоређујући податке добијене у две студије, истраживачи су открили везу између сваког процентног поена смањења спороталасног сна годишње и 27 одсто повећаног ризика од развоја деменције. Тај ризик се повећао на 32 процента када су се усредсредили на Алцхајмерову болест, најчешћи облик деменције.

Више назнака да веза између деменције и дубоког сна постоји

Студијом, објављеној у медицинском часопису JAMA Neurology, обухваћено je више тачака здравствених података током времена, укључујући губитак запремине хипокампуса (рани знак Алцхајмерове болести) и уобичајене факторе који доприносе развоју кардиоваскуларних болести.

Мање спороталасног сна било је у директној вези са већим ризиком од кардиоваскуларних болести, узимањем лекова који могу да утичу на сан и присуство гена АПОЕ е4, који је повезан са Алцхајмеровом болешћу.

„Открили смо да је генетски фактор ризика за Алцхајмерову болест, али не и запремина мозга, повезан са убрзаним падом количине времена проведеног у дубоком сну“, каже Пасе.

Иако су ово јасне асоцијације, аутори примећују да ова врста студије не доказује да губитак, то јест мања количина дубоког сна узрокује деменцију, а могуће је да процеси у мозгу повезани са деменцијом узрокују губитак сна. Да би се ови фактори у потпуности разумели, потребно је више истраживања.

Свакако, док научници не буду дошли до нових сазнања, можемо дати предност квалитетном сну и одвојити довољно времена за спавање, јер је то важно за много тога, а не само поспешивање памћења.

Постоје чак и упутства за повећавање шанси за остваривање бољег квалитета веома важног дубоког сна.