Како да се наспавамо у врелим летњим ноћима

Ових дана већина се жали да лошије спава, што због променљивог времена, што због врућина. Професор Драган Хрнчић признаје да и сам слабије спава него обично.

„У лету смо и очекују нас још и веће температуре, тако да заправо морамо бити спремни да ће такве временске прилике, пре свега високе температуре и врућине, утицати на наше спавање. У смислу да ћемо краће да спавамо, да ће нам бити теже да заспимо и да ћемо се чешће будити током ноћи“, наводи професор.

Врућине не погодују спавању током ноћи, јер да бисмо спавали квалитетно, пожељно је да просторија у којој боравимо буде расхлађенија у односу на просторију у којој боравимо током дана, напомиње гост Иване Божовић. Наше тело током спавања спушта температуру за неких два до три степена, када почне да се лучи хормон спавања, мелатонин.

„С обзиром на то да теже заспимо и да теже долазимо до дубоких фаза спавања, а за квалитетан и здрав сан је неопходно да имамо одређену количину дубоког спавања. Е, управо то дубоко спавање јако тешко остварујемо у току врелих летњих ноћи, а поспешујемо и продужавамо нешто дуже трајање оних РЕМ фаза у којима се заправо дешавају снови“, објашњава др Хрнчић.

Зато су нам током летњих ноћи снови живљи, вивидни, пуни боја, чак и неких ноћних мора.

Ко је осетљивији на поремећај сна

Хронични болесници су обично подложнији свим променама веменских прилика које захтевају од нашег организма да се на њих адаптира, што подразумева и повећану потрошњу енергије. А хронични болесници имају смањен, оно што се у медицини назива, физиолошки резервоар, што је за њих додатни стрес.

„Због тога је јако битно да прилагоде своју терапију. Хронични болесници који дуго времена узимају одређену терапију, отприлике знају како да те ствари нивелишу“, напомиње доктор.

Током хладнијих ноћи ћемо боље спавати јер током летњих дана имамо један парадокс, а то је да смо поспани током дана, а лошије спавамо током ноћи. То нас уводи у зачарани круг да једна лоша ноћ тражи да надокнадимо током дана тај сан, а врелина током дана нас додатно исцрпљује, шири крвне судове, доводи до пада крвног притиска и генерално због повећане физичке активности нас чини додатно уморним.

„Хладно време, с друге стране, поспешује квалитет спавања и заправо можемо да кажемо да ових неколико дана ћемо нешто боље спавати“, додаје др Хрнчић.

Шта је потребно за квалитетан сан

Препоруке Светске здравствене организације и лекара су да је неопходно седам до осам сати дневно спавања, у зависности од старосне групе наравно, или хроницитета који особа има. Међутим, јако је важно да спавање буде усклађено са биолошким ритмовима, тим циркадијалним ритмом и да покушамо да око 11-12 сати увече одемо на спавање и да се трудимо да у просторији створимо услове за спавање – да замрачимо просторију и да је расхладомо, препоручује професор Хрнчић.

„Постоје људи који добро функционишу и са краћом количином спавања, али онда ћемо имати последице у току дана да ћемо бити поспани, губитак концентрације, мања радна учинковитост. Тако да уколико се хронично излажемо смањеној количини спавања током ноћи, она нам представља фактор ризика за бројне обољења“, истиче гост Јутарњег програма.

Деци је потребно више сна јер, као што се обично каже, деца расту док спавају, што је тачно јер се хормон раста лучи током сна.

Утицај недостатка сна

Нема органског система који не захтева одређени период одмора који добије током спавања и одређени период опоравка. Недостатак спавања нарушава функционисање свих органских система у том физичком смислу. У менталном смислу постајемо раздражљивији, може да доведе до бројних психијатријских манифестација, а с друге стране утиче и на нашу перцепцију света око нас, напомиње др Хрнчић.

Студије су показале управо да уколико имате лош квалитет спавања или једну непроспавану ноћ, број несрећа на раду значајно расте после такве ноћи. То се види и после наглих временских промена и свега онога што може да утиче на квалитет спавања.

„Радни учинак је свакако значајно слабији и због тога неке компаније заправо у свету и дозвољавају одређен период одмора, чак и спавање у току радног времена за особе којима је то потребно. Тај сменски рад је нешто што представља јако велики здравствени проблем“, наглашава професор.

Шта да радимо да бисмо боље спавали

Постоји доста тога што можемо да урадимо како бисмо на природан начин повећали квалитет сна и да се изборимо са летњим температурама.

Јако је битно да смањимо степен физичке активности непосредно пре спавања, нарочито лети, јер физичка активност подиже температуру тела.

Да просторију у којој спавамо расхладимо што је могуће боље. Да посељина буде памучна и прозрачна. Никако да не једемо два сата пре одласка на спавање. Наравно, не треба пити кафу у вечерњим часовима и могу се пити одређене врсте чаја.

„Нарочито је важно да просторија у којој будемо, буде замрачена. Ипак у градској средини каква је и Београд, али и у другим срединама, заправо постоји нешто што се зове загађење светлошћу. Јако велика количина светлости ноћу улази у наше просторије у којима спавамо и смањује количину мелатонина која је неопходна за квалитетно спавање“, напомиње др Драган Хрнчић.

Добро је и да просторије буду климатизоване, али препоручљиво је да клима не буде у просторији у којој спавамо и да нема директног утицаја хладног ваздуха, закључује проф. др Драган Хрнчић.