Исхрана код пацијената са аутоимуним болестима

Особама које болују од аутоимуних болести саветују се посебна исхрана која се базира на намирницама које имају способност да се боре против упала и избегавању оних  које надражују црева и провоцирају запаљенске реакције. 

На коју аутоимуну болест храна има највећи утицај?

"Храна највећи утицај има на аутоимуне болести гастроинтестиналног тракта (систем за варење), Кронову болест и улцерозни колитис (упални процеси танког и дебелог црева). Мора да се води рачуна о исхрани, не сме претерано да се уносе дијетна влакна, мора да се користи храна која није термички топла, добро скувана храна", рекла је проф. др Верослава Станковић. 

Када говоримо о болестима као што је Хашимото (проблем штитасте жлезде), реуматоидни артритис или псоријаза, на који начин ће горепоменута храна утицати на болест? 

"Заједнички именитељ ове хране су адитиви, вишак шећера који делују проинфламаторно и индустријска уља имају омега-6 масне киселине. Опште је познато да, иако нису засићене, омега-6 масне киселине доводе до упалних процеса у организму. Ово на списку је запаљенска храна. Аутоимуне болести активирају упалне процесе, значи наша сопствена антитела доводе до оштећења, на тај начин организам сам себе напада. Ако додамо и храну, доћи ће до погоршања болести", истакла је професорка.

Обазриво са купусом и сличним поврћем код аутоимуних болести штитасте жлезде.

"Ако говоримо о Хашимотоу, ту бисмо требали да водимо рачуна о свим овим намирницама. Додала бих и крсташице, групу намирница која спада у поврће (купус, карфиол, броколи). Ове намирнице, првенствено купус, ако се користе у сировом стању и у већим количинама, токсично делују на штитасту жлезду, па могу да доведу до оштећења и да погоршају стање", каже проф. др Верослава Станковић. 

Умереност је кључ свега, може да се уноси, али у умереним количинама

"Нећемо све избацивати из исхране. Нећемо јаја избацивати, али треба смањити и употребљавати у ограниченим количинама. Три комада током недеље је сасвим оправдано.", објашњава дијетолог и додаје да код  реуматоидног артритиса, где због терапије долази до остеопорозе, треба употребљавати ферметисане млечне производе (јогурт, кефир, кисело млеко и мало сира), а избегавати слатко млеко и качкаваљ.

Вештачки заслађивачи и њихов негативан утицај 

"Поједини вештачки заслађивачи, као што су аспартати, који се налазе у безалхохолним напицима, делују на периферни нервни систем и имају адитивно дејство, могу да се концетришу у нашем организму, доводе до оштећења. Све ове болести, као прогресију болести могу да имају оштећење периферних нервних завршетака укључујући и реуматоидни артритис, псоријазу, могу да доведу до погоршања болести.", истиче проф. др Верослава Станковић. 

Згушњивачи хране 

"Глутен може да има штетне ефекте, нарочито ако говоримо о глутенској ентеропатији која је аутоимуна, односно имуносензитивна. Може да доведе до погоршања болести", објашњава дијетолог проф. др Станковић. 

Да ли глутен смета особи која има Хашимото, реуматоидни артритис или псоријазу? 

"Са глутенском ентеропатијом може да се јави као последица и Хашимото и дијабетес типа један, могу да се испоље и да први симптоми буду ове аутоимуне болести и да се не посумња на глутенску ентеропатију, тако да може да смета и другим болестима", каже проф. др Верослава Станковић. 

Да ли треба јести онда само безглутенске житарице?

"Наравно да не. Дајемо доминацију безглутенским житарицама, али да буду интегралне (интегрални пиринач, просо, кукуруз, киноа, хељда)" , разјаснила је докторка и додала да спелата има мањи проценат глутена и не изазива претеране ефекте код других аутоимуних болести, али да се код глутенске ентеропатије не препоручује. 

Где најчешће можемо да пронађемо згушњиваче?

"Згушњивача има свуда. У појединим лековима, жвакама, бомбонама. Има га у сладоледу, има га у готовим супама из кесице, у пудинзима, могу да се нађу у појединим врстама јогурта, нарочито у оним који су гушћи", наглашава проф. др Верослава Станковић. 

Постоји ли нека биљка или чај, нешто што бисмо детектовали као здраво, а да би наштетило особама са аутоимуним болестима?

"Ехинацеа подиже имунитет, има је у различитим суплементима, али може да се користи и као чај. Она подиже имунитет, али оно што је за аутоимуне болести веома значајно је да се користе имунимодулатори, они модулирају наш имуни систем. Када је потребно они га мало подигну, а када је потребно они га спусте и смире. Ехинацеа се не препоручује.", напоменула је проф. др Верослава Станковић. 

Имуномодулација - шта је пожељно користити: 
- Бета-глукани
- Д витамин
- Омега 3 масне киселине (риба, авокадо, семе лана, ланено уље)

Корисно: Рибе богате омега 3 масним киселинама: скуша, инћун и сардела. 

Да ли је тачно да особе које болују од аутоимуних болести треба да фаворизују зелено поврће и избегавају црвено јер оно има више шећера? 

"Црвено поврће, говоримо о парадајзу и о шаргарепи. Парадајз спада у воће, користимо га за салату и стварно има већу количину шећера. Зато се саветује дијабетичарима да не користе велике количине парадајза, односно да га избегавају, то се односи и на шаргарепу. Црвена паприка има мало шећера, али има витамина Ц много више него зелена, тако да можемо да је не избацимо у потпуности", посаветовала је проф. др Верослава Станковић и додала да воће има фруктозу, а фруктоза је шећер, због чега треба водити рачуна о количини воћа:"Има минерале, има витамине, али и фруктозу, двеста грама дневно је сасвим двољно.

Савет: Бирати обојено бобичасто воће

"Банана је добра, има растворљива дијетна влакна, добро делује на наше бактерије и има калијум. Код оних који пију диуретике (лекове за избацивање течности) једна банана је одлична. Али бих у том случају банану заменила наранџом или мандарином, која има мање шећера, има додатне минерале, или бих банану заменила са нашом домаћом тиквом", закључила је за "РТС ординацију“ проф. др Верослава Станковић, специјалиста исхране здравих и болесних.