Србија баца тоне хране док петина грађана живи на рубу сиромаштва – шта доноси нови закон

Док се у Србији годишње баци више од 780.000 тона хране, чак 19,9 одсто становништва живи на рубу сиромаштва. Експерткиња за циркуларну економију Санида Кларић истиче да би нови Закон о праћењу отпада од хране, у складу са препорукама Европске уније, могао да омогући праведнију расподелу и спречи расипање хране која је безбедна за употребу.

Експерткиња за циркуларну економију и чланица радне групе за Нацрт новог закона о праћењу отпада од хране и текстила Санида Кларић наводи за РТС да се у Србији готово 20 одсто хране баца на путу од производње до трговинских ланаца, док истовремено на рубу сиромаштва живи 19,9 одсто становништва.

Она истиче да би усвајање новог закона, усклађеног са препорукама Европске уније, омогућило праведнију расподелу хране и учинило здраву и безбедну храну доступнијом свима.

"Усвајањем новог Закона о праћењу токова отпада од хране, који би био у складу са препорукама Европске уније, успели бисмо да постигнемо бољи баланс и омогућимо да здрава и безбедна храна буде доступна свима", указује Кларићева.

Колико хране се баци у Србији

Према подацима Програма Уједињених нација за животну средину (UNEP), у Србији се годишње баци више од 780.000 тона хране, што је у просеку 108 килограма по становнику. Већина тог отпада – чак 64 одсто, потиче из домаћинстава, док преостали део долази из производње и трговине.

Кларићева указује да је велики проблем храна са ознаком "најбоље употребити до", попут тестенина, брашна или шећера. Иако су ти производи често безбедни за употребу и након тог датума, трговински ланци их бацају или спаљују, уместо да их донирају.

"Важно је да велике трговине боље управљају ланцем набавке и да знају до ког тренутка храна може да се користи. Неодговоран однос према роковима често доводи до виших трговачких маржи и виших цена, што директно погађа потрошаче. Закон о праћењу отпада од хране то би могао да спречи", додаје она.

Нови закон, како објашњава, предвиђа увођење обавезе евидентирања и извештавања о баченим количинама хране.

"То би нам омогућило да знамо колико се хране баца. Сви произвођачи, али и они који располажу храном у велетрговинама, морали би да подносе извештаје. Тако бисмо могли да видимо колико бацају и да схватимо да ли свој ризик од бацања хране у ствари пребацују у трговачку маржу. То је важан корак ка транспарентности и одговорнијем пословању", наглашава Кларићева.

Укидање ПДВ-а на донације као подстицај

Један од важних предлога је и укидање ПДВ-а на донације хране, што би додатно подстакло велике системе да храну усмере онима којима је најпотребнија.

"У Европи постоји закон о бацању хране, који је Словенија већ увела. Тај закон, на одређени начин, стимулише велике системе да не бацају храну, кажњава их ако то чине, а подстиче их да храну донирају. У Босни и Херцеговини, рецимо, постоји закон који предвиђа ослобађање од ПДВ-а на донације. Да би се слични прописи применили и у Србији, потребно је створити адекватан правни оквир који ће омогућити њихову примену", закључује Кларићева.