И најмања промена избацује организам из равнотеже – како се припремити за померање часовника уназад

Дуже ћемо спавати – али ће раније да падне мрак. У недељу, када се пробудимо после зимског померања сата, последице ће осетити и здраве особе, као и оне које имају здравствене проблеме, хроничне болести или особе са менталним проблемима, напомиње др Мери Вукша.

„Може доћи до једне мање дисрегулације. Код здраве популације може доћи до поремећаја у спавању, дневне поспаности, раздражљивости, смањене концентрације, умора, што ће имати одређене последице на радно функционисање. Чак је забележено да у дану после померања сата имамо већи број саобраћајних несрећа и слабију функционалност на послу“, додаје гошћа Дневника.

Зато би запослени који раде викендом, напомиње докторка, требало да се на неки начин припреме на ову промену.

Савет је да неколико дана пре преласка на ново рачунање времена покушају да промене време одласка на спавање и неку своју рутину. У суботу би требало да буду мање активни, да дневни ритам буде мирнији, исхрана блажа са довољно течности. Дан након померања часовника најбоље је што више времена проводити на дневном светлу.

„Лекари при самом померању часовника у пракси не примећују јасне показатеље, али промена временских прилика, промена годишњег доба, нагле промене времена, знају да буду стресор и доведу већ ментално оболела лица у погоршање, а самим тим и повећану хоспитализацију“, напомиње др Вукша.

„Битно је да се ослушкује сопствени ритам, да дамо времена свом организму да се прилагоди новонасталој ситуацији, а не да идемо против свог ритма. Када реч о деци, посебно код адолесцената, који већ због свог начина живота имају поремећен ритам спавања, доћи ће до осећаја дневног умора, поремећаја концентрације, лошег сна… Самим тим слабије прате наставу, не могу да уче, раздражљиви су“, наводи др Мери Вукша.

Ослушкујте свој унутрашњи ритам

У случају пацијената са хроничним здравственим проблемима, посебно код дела пацијената из психотичног спектра, који су већ сами по себи осетљиви, такав мали стресор може довести до тога да изгубе своју дневну рутину.

„Самим тим они имају осећај као да су изгубили контролу над својим животом, па може доћи до погоршања тих психотичних симптома. Тако да је јако битна психоедукација како породице, тако и пацијената о томе да се тачно зна распоред, односно структура времена“, истиче гошћа Дневника.

Да ли нам више прија летње или зимско рачунање времена

Већ дуже време се предлаже укидање промене времена и на то апелује велики број земаља. Међутим, дебата међу земљама се води око тога да ли треба задржати летње или зимско рачунање времена.

„Истраживачи који се баве нашим циркадијалним ритмовима су присталице да остане летње рачунање времена, али највише заговорника предлаже неко средње решење, посебно што прелазак на летње рачунање времена оставља много веће последице које дуже трају у односу на предстојеће, зимско“, додаје докторка.

Ипак, поручује др Мери Вукша на крају гостовања у Дневнику: „Слушајте своје ритмове, успорите и живите у складу с природом. Јер нама треба сунце, одмор, ритам и да издржимо оно што нам живот носи.“