Уз иновативну терапију Кронова болест и улцерозни колитис више неће бити болести „за цео живот"

„Одређене, чак и домаће такозване бактерије, наш организам у једном тренутку препознаје као стране, и покреће веома бурне реакције запаљенског типа. Ту су ангажоване наше имуне ћелије. Зашто се мења и ко мења микробиом – то можда јесте будући одговор на питање на које још нема одговора“, рекао је гост РТС-а проф. др Дино Тарабар, гастроентеролог КБЦ-а „Др Драгиша Мишовић“.

Додаје да су деца рођена царским резом и деца која нису дојена – склонија да добију наведене болести. Такође, упозорава да на промену микробиома утиче и претерано узимање антибиотика као и нездрава храна.

„Ове болести нису постојале уназад сто година на пример, али када је дошло до промена у исхрани, када смо почели да једемо нездраву процесуирану храну, слатко... Пушење када је постало толико често, то је све утицало на микробиом. Наш имуни систем сад такве промене препознаје као стране и покреће болест“, објаснио је професор Тарабар.

Пацијенти оболели од улцерозног колитиса и Кронове болести немају класичну клиничку слику, па се често доста лута до праве дијагнозе. Постоје и ванцревне манифестације ових болести, на кожи, коси, очима, зглобовима... То „лутање“ јесте проблем, јер је правовремена терапија од великог значаја.

„Код улцерозног колитиса је мало другачије, ту су чешће крваве, учестале, проливасте столице, болови, анемија, губитак у тежини, тако да су клиничке слике различите, зависно од тога која је болест, који је део црева захваћен, колико је активна инфламација...“, додао је проф. др Тарабар.

У КБЦ „Др Драгиша Мишовић“ постоји Центар за запаљенске болести црева.

„У последњих десет, двадесет година, добили смо много добрих лекова за лечење ових болести који су иновативни и који, када се дају на време, значајно могу да контролишу инфламацију“, каже гост РТС-а.

Иновативна биолошка терапија може помоћи да се врло успешно контролишу улцерозни колитис и Кронова болест.

Иначе, мења се став о томе да су ове болести – болести за цео живот.

Професор Тарабар сугерише да се „и то мало мења“: „Кад ми ове лекове дајемо на време, у правим дозама, строго контролишемо пацијенте, ми можемо чак доћи до фазе да их потпуно скинемо са терапије и да они не морају да узимају терапију. Али храна и исхрана, ја волим да кажем да је исхрана и храна лек. Правилна исхрана ће бити свакако бити врло битна да пацијенте уз лекове одржава у дуготрајној ремисији“.

Важност правилног третирања анемије

Пошто је анемија један од учесталих симптома упалних процеса у цревима, гвожђе овде игра велику улогу. Те болести оштећују слузницу црева и крварење је један од уобичајених знакова болести, онда је уобичајено и да је анемија саставни део клиничке слике.

„Узимајући орално гвожђе у акутним, тешким фазама болести, нећете ништа постићи, зато постоје високодозни препарати гвожђа данас доступни у Србији, где ви у једној бочици од 500 милиграма, врло често дајемо и две од 1.000 милиграма, врло ефикасно можемо да поправимо, и једино можемо да поправимо анемију код акутне инфламације, сатаквим препаратима јер ћемо, не само поправити крвну слику, већ ћемо да избегнемо давање трансфузија и то је нешто што је јако потребно“, објаснио је проф. др Дино Тарабар.

Говорећи о статусу особа које пате од ових болести, професор наглашава да им, као у неким државама, и код нас треба омогућити да не чекају у реду, да имају паркинг... јер где год да оду „прво гледају где је тоалет“, пошто је њихов квалитет живота угрожен.