Млади и ментално здравље – да ли им свест обликује виртуелни или стварни свет

Због високих температура ових дана многи говоре о летњој депресији. Многи су први пут чули и стручни назив - сезонски афективни поремећај - чешћи је током зиме, али се јавља и лети. Међутим, депресија која није сезонска, чешћа је појава. Према последњим подацима Светске здравствене организације у свету је око 300 милиона људи депресивно.

Дијагноза Светске здравствене организације – 3,4 одсто опште популације је депресивно. Нека истраживања показују и много веће бројеве.

"Мислим да је она нарцисоидна култура о којој је писао Лаш још '79. године апсолутно нешто у чему живимо. То је култура немања емпатије, односно неразумевања саговорника, пријатеља, неучествовање у његовим емоцијама, неразумевање његових емоција. Томе наравно доприноси психијатризација друштва и доприноси то да су мас медији, заправо новине, све могуће друштвене мреже константно преплављене људима, тзв.лајф коучевима који се баве неким од тема из домена менталног здравља, а да су врло упитног формалниог и неформалног образовања“, упозорава психијатар Марија Катанић.

А младима су такви најдоступнији на мрежама које користе. Зато је логично питање да ли им слику о менталном здрављу прави виртуелни или стварни свет?

Млади људи, саговорници РТС-а, сматрају да су људи због темпа живота изузетно анксиозни и да је тешко препознати чије ментално здравље је озбиљно угрожено или ко је "на граници“.

Анксиозност и депресија – психијатријски поремећаји расположења

По дефиницији, анксиозност и депресија су психијатријски поремећаји расположења.

"Нормално у животу сваког адолесцента или младе особе је да неће бити расположен кад га остави девојка или дечко, кад падне испит, кад изгуби годину на факултету, кад има свађу са пријатељем, кад је присутна свађа у породици. Све те ситуације служе да ми просто ојачамо као особа, да се изградимо као личност. Битно је колико то нешто траје. Психијатријски симптоми морају бити присутни у одређеном континуитету. И одређен број симптома кроз то време да бисмо ми могли да кажемо - то је клиничка дијагноза депресивности“, објашњава Катанићева.

Психолог на Институту за ментално здравље Снежана Мрвић сматра да су млади данас самосвесни и отворенији да говоре о својим проблемима.

"Мислим да су некако мање стигматизовани и спремни да помоћ потраже. У том смислу, можда јесу мало више фокусирани на себе - што са једне стране некада може бити и мач са две оштрице, у смислу да то може водити ка неком мањку емпатије али нужно не мора да значи“, оцењује Мрвићева.

Однедавно је отворен Центар за младе. Постоји бесплатнa СОС линија - 0800/309-309 и могућност дописивања са стручњацима, односно четовања без регистрације.