Гоблинским режимом против супербактерија – алкохолом ипак попрскајте пандемијску летаргију

Опсесивност у хигијени животног простора негативно утиче на наше ментално и физичко здравље. Прекомерна употреба дезинфицијенса може да доведе до пада имунитета, респираторних проблема, оштећења јетре и бубрега, дерматитиса, па и појаве такозваних супербактерија, указује за Интернет портал РТС-а Радмила Велицки из новосадског Центра за хигијену и хуману екологију.

„Гоблинским режимом“, са друге стране, који се односи на врсту понашања које је лењо и аљкаво – својеврсном пандемијском летаргијом која се јавила пошто смо се уморили од рибања, усисавања и брисања – могу се у том смислу избећи тешке последице од употребе хемикалија.

Ипак, то не значи да „гоблински режим“ треба да усвојимо као начин живота. Учесталост чишћења и дезинфекције површине у просторијама смањује присуство вируса и ризика од преношења инфекције, поручује специјалисткиња хигијене Велицки.

Светска здравствена организација, такође, понавља да је пандемија и даље глобална ванредна ситуација, истовремено препоручујући развијање „алтернативних механизама“ за наставак борбе.

Ризик од застоја срца, респираторне депресије и ослабљеног имунитета

Док се применом мера дезинфекције штитимо, истовремено отварамо и могућности за друге поремећаје. Прекомерна употреба хемикалија потенцијално може утицати на слабљење имунитета, а нарочито на недовољно изграђен имунолошки систем деце.

Докторка Велицки за РТС наводи пример употрeбе етанола који може да доведе до иритације коже и очију, у тежим случајевима до оштећења јетре и бубрега, респираторне депресије, док у најтежим случајевима и до срчаног застоја.

Према њеним речима, као последица повремено и нерационалног коришћења дезинфицијенса јављају се и такозване супербактерије, које постају издржљивије и отпорније на деловање познатих антибиотика.

„Све чешће ћемо долазити у сусрет са бактеријама које су научиле да развијају отпорност. Антимикробна резистенција глобално представља велики проблем. Неразумном употребом хемикалија, само је убрзавамо“, истиче Велицки.

Хоспитализације због тровања хлором

Докторка Велицки објашњава да је суштински важно избегавати комбиновану употребу средстава за дезинфекцију различитог хемијског састава, јер може доћи до ослобађања отровног гаса – хлора.

„Према подацима центра за контролу тровања на Војномедицинској академији годишње око 50 пацијената буде хоспитализовано због интоксикације хлорним гасом, које се најчешће догоди директним удисањем опасних испарења приликом одржавања хигијене у малим купатилима у којима не постоји могућност природне вентилације“, истиче Велицки.

Препоручује да на препаратима које користимо у домаћинству обавезно читамо декларације и детаљна упутства за употребу, као и информације да ли је Министарство заштите животне средине издало решење о стављању на тржиште конкретног биоцидног средства.

„Избор дезинфицијенса треба прилагодити типу површине која се дезинфикује и њеној намени, строго поштујући препоруку произвођача о начину употребе: концентрација, начин наношења и време контакта, како би се избегло удисање испарења која могу штетно утицати на здравље“, каже Велицки.

Додаје и да је приликом употребе средстава на бази натријум хипохлорита, попут варикине, потребна и лична заштитна опрема: рукавице и маске.

Клима уређаји, расадници бактерија

Хигијена, после три година пандемије, и даље треба да нам буде важна као превентивна мера против короне и других респираторних инфекција. Подваријанта „кракен“, која се муњевито шири светом, опомиње да епидемија није готова.

„Дистанца, редовно прање руку, респираторна хигијена: коришћење и правилно одлагање марамица, чишћење површина и редовно проветравање простора, мере су за спречавање ширења вируса“, поручује докторка Велицки. 

Објашњава и да приликом чишћења и дезинфекције треба да користимо здравствено исправну воду, детерџенте и средства на бази алкохола и хлора.

Према речима докторке, том приликом посебно треба да обратимо пажњу на ручке на вратима, прекидаче за светло, радне површине, даљинске управљаче и електронске уређаје, те да површине које често додирујемо бришемо најмање два пута дневно, а у радном окружењу на почетку и крају тог дана.

„Динамика чишћења може да буде и учесталија у зависности од броја људи који користе простор, као и да ли је у њему боравила особа са симптомима респираторне инфекције. Дезинфекцију површина које се често додирују, посебно је важно спроводити у купатилима и заједничким трпезаријама, односно кухињама“, каже Велицки.

Саветује да и редовно проветравамо просторије у којим боравимо, најбоље природним путем. Указује и да је од суштинског значаја, уколико се за кондиционирање ваздуха користе клима уређаји, њихово редовно одржавање.

„Неадекватно одржавани филтери у клима уређајима могу бити расадници бактерија и вируса, при чему су посебно угрожене особе са већ постојећим респираторним сметњама, деца, старији и они са нарушеним имунитетом. Чишћење филтера у кућним условима препоручује се бар једном годишње, а у здравственим установама и чешће“, закључује доц. др Радмила Велицки са Института за јавно здравље Војводине.