Температурне осцилације повећавају број пацијената са инфарктом миокарда

Ургентни центар сваког дана збирне преко шест стотина пацијената са различитим проблемима, почев од траума, ортопедских повреда, хируршких интервенција, интернистичких обољења, нефролошких и кардиоваскуларних болести, наводи проф. др Предраг Митровић.

„У порасту су патологије у складу са временским условима. Последњих десетак дана смо имали стабилно ниске температуре и појављује се патологија карактеристична за ово доба године. Велики број болесника са плућним болестима и астматичара и наравно, кардиоваскуларних болесника“, додаје професор.

Као што лети опомињемо хроничне болеснике да треба да пију што више воде, тако у овом периоду године треба водити рачуна када излазе из топлог у хладно и обрнуто, напомиње кардиолог.

„Они који се лече од кардиоваскуларних болести често имају погоршања, али се и код оних који до сада нису лечени јављају прве манифестације болести", истиче др Митровић. 

Тренутно се највише обраћају хронични болесници са акутним коронарним синдромом, односно пацијенти који имају ангину пекторис и они са срчаним ударом. То се дешава због нагле промене температуре која изазива вазоспазам (грчење крвних судова) у телу, али и у срцу.

Срце има три крвна суда и ако постоји нека промена на неком од та три крвна суда, срце се згрчи, долази до затварања дотока крви до срчаног мишића и почиње акутни инфаркт миокарда.

„Сада смо у зони стабилне патологије, али као што смо чули, за два дана ће бити поново скок температуре и онда ће се појавити пацијенти који имају проблем са крвним притиском“, напомиње професор.

Временске прилике јесу окидачи за повећан број инфаркта, али такође и то што смо ушли у сезону слава – претеран унос хране, масна храна, пресољена храна – а самим тим долази до промене метаболизма, што такође доводи до скока крвног притиска, грчења крвних судова и појаве акутног инфаркта миокарда.

Симптоми које не смемо да игноришемо

Не бисмо смели да игноришемо мучнину или повраћање и појаву бола у пределу срца који се обично шири ка левом рамену или левој руци, или се шири ка леђима, иза плећке, како се то обично каже, наглашава професор Митровић. Посебно ако се јави изненада или после неког физичког напора.

„Отићи код лекара што пре, то боље. Хронични болесници обично знају како изгледају те тегобе и знају шта да узму од терапије у првом тренутку, али они који се први пут сусрећу са тиме, најбитније је да дођу што пре до лекара“, наглашава кардиолог.

Евидентно је такође и да се за помоћ често јављају пацијенти који су као последицу прележаног ковида имали компликације перикардитиса и миокардитиса. Међутим, уочено је и да се смањује број пацијената који имају компликације, а који су прележали ковид у последњих годину дана.