Оболелима од Алцхајмерове болести неопходни и Дневни боравак и финансијска помоћ

Подмукла, неизлечива болест. Настаје споро, у почетку делује безазлено. Болест због које пати цела породица.

„Из дана у дан је све горе и горе, све се теже креће, не зна где је, не зна ко смо ми мада нас је прихватила онако као странце који су ту сад свакодневно и брину о њој. Мој живот се променио потпуно. Она се везала за мене тако да ја и не могу да одем од куће ако не нађем неког ко ће бити ту“, прича Љиљана Калинић, ћерка оболеле.

Прогнозе су да ће у наредном веку сваки трећи пацијент планете имати неки облик деменције. Због демографског старење, таква судбина очекује и Србију.

„Ружно је рећи, али ти људи после десетак година трајања болести представаљају олупине оних бриљантних умова који су били без ове болести. Лекове за сада још увек немамо али можемо да им понудимо емотивну, људску подршку, достојанствене просторе где ће они да се друже, јер држава сама по себи ће дати много више пара ако будемо лечили сваког појединачно, а породице ће бити уништене, јер пет људи треба да води рачуна о једном човеку“, каже професор Ранко Раичевић, председник Друштва неуролога Србије.

Све чешће и млађи међу оболелима од Алцхајмерове болести

Дневни и ноћни боравци за оболеле и саветовалишта за породице у развијеним земљама су стандард. У Београду се на ту услугу чека више од три деценије. Пре годину дана Београд је обећао отварање првог боравка – догодине у склопу Геронтолошког центра.

„Да још једном позовем надлежне да што пре реагују јер ово не би требало да буде уопште разлог да потписујемо петицију. Ми требамо ову врсту услуге, ову врсту подршке од стране надлежних“, истакла је Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности. 

„Желимо да извршимо додатни притисак да они не забораве своја обећања од прошле године и да дефинитино то ураде. Није више питање збрињавања старијих, нама данас све чешће млађи од 60 година оболевају од ове болести. Оболели имају право, социјално право на збрињавање, на негу, на лечење“, објашњава Надежда Сатарић, председница Српског удружења за Алцхајмерову болест.

Терет бриге о оболелом је углавном на женама. Смештај у дом је крајње решење. У државним домовима нема довљно места а приватни су, због високих цена, многим породицама недоступни.