Која је тајна „Гроба 63"; мађарска жена-ратница отворила бројна питања научника

Нова анализа биоархеолога Универзитета у Сегедину Балажа Тихањија и његових колега генетски је потврдила пол особе пронађене на средњовековном гробљу у источној Мађарској.

Заједно са гробним материјалом, морфолошким доказима о активностима и начину живота као и знацима повреда, необична гробница покренула је питања о улози коју су жене имале у борбама у средњовековној Европи.

Питање постојања средњовековних ратница кроз историју често изазива жестоке расправе. Први аргумент противника идеје о женама ратницама је да оружје пронађено у гробницама можда није користила особа која је ту сахрањена. Они додају и да су упитне тврдње о полу ратника које се често заснивају на морфолошким показатељима, који су далеко мање поуздани од ДНК доказа.

„Гроб 63” на мађарском гробљу Саретудвари-Хизофолд пронађен је међу још 262 сахрањене особе. Датира из доба освајања широм Европе, током 10. века.

У гробу се налазио скелет једне особе која је лежала на десној страни, заједно са низом шарених перли, прстеном за косу, дугмадима, луком направљеним од рогова, врховима стрела и разним металним фрагментима.

Разлике у садржају „мушких" и „женских" гробова

Како је Тихањи објаснио, мушкарци у средњовековним европским културама су обично били сахрањивани са функционалним предметима као што су алати и ножеви, или повремено и са додацима за одећу као што су копче за каиш, прстење за косу и наруквице.

У гробовима мушкараца на локацији Саретудвари–Хизофолд пронађена је опрема за стреличарство и оружје, укључујући сабље и секире.

„Насупрот томе, у гробовима жена истраживачи су чешће налазили накит (шнале за косу, украсе за плетенице, огрлице, наруквице и прстење, дугмад, украсна звонца, металне украсе) али и остатке одеће“, рекао је Тихањи.

„Предмети пронађени у „Гробу 63“ били су заправо нека врста мешавине наведених предмета.

Нажалост, скелет у гробу 63 је у тако лошем стању, са мало преостале структуре лица, да тим није могао да утврди јасну процену старости особе или општег здравственог стања пре смрти.

Али истраживање зглобних костију открило је морфолошке промене, углавном на десној страни жене, у складу са онима које су виђене на другим скелетима пронађеним са оружјем или опремом за јахање.

Тихањи и његов тим су такође идентификовали знаке остеопорозе, који упућују на жену у њеном каснијем животном добу, као и три велике трауматске повреде које нису у потпуности залечене. Они такође наговештавају физички активан живот.

С обзиром на расположиве археолошке материјале, истраживачи упозоравају да још не могу да потврде да ли жену треба сматрати ратницом, што је термин који описује појединце одређене друштвене класе.

Нека друштва су обучавала девојке и жене да користе оружје за заштиту себе и стоке, а не за борбу, па се ни тај сценарио не може искључити.

„Не постоје писани подаци о женама ратницама међу Мађарима у 10. веку нове ере“, истичу Тихањи и тим.

„Ипак, са сигурношћу можемо закључити да је ово први познати гроб жене која је сахрањена са оружјем из периода мађарских освајања у Карпатском басену“, закључују истраживачи.

Истраживање је објављено у PLOS One.