Хоће ли нас киша спасити од амброзије

Полијенација корова у нашим крајевима почиње крајем јула, почетком августа, и траје све до краја септембра, а некада, уколико има доста сунчаних дана, остаје и до половине октобра, напомиње др Снежана Аранђеловић.

„Амброзија јесте један од најраспрострањенијих и врло потентних алергена, тако да је она један од главних разлога појаве алергијске кијавице у овом периоду године“, наводи докторка.

Алергијска кијавица је врло распрострањена болест од које преко 600 милиона људи у свету болује, а последњих година, алергијске реакције дисајних путева су у великој експанзији, тако да се често користи и термин „епидемија алергијских болести“.

„Сматра се да ће у неком будућем, кратком периоду, свака друга особа у Европи, пре свега у економски развијеним земљама, патити од неке алергијске болести. Сада је учесталост алергија дисајних путева негде око 20, 25 одсто становништва. Значи, свака четврта или пета особа пати од алергијске болести“, наглашава гошћа Дневника.

Узроци су бројни

Шта је узрок све распрострањенијој појави алергија постоје различите теорије, додаје докторка. Постоји чак и теорија хигијене по којој је живот у руралним срединама мање ризичан за настанак алергијских болести. Аерозагађење је један од најчешће навођених узрочника, као и претерана употреба антибиотика, али чињеница је да економски високо развијене земље имају већу заступљеност ове врсте болести.

„Али нису увек само спољни фактори, увек је то и генетика у настанку болести. Јер алергија значи другачије реаговање код одређених особа на нешто што се налази у нашем окружењу. Највећи број људи не реагује на такав начин, али особе које имају посебну генетску предиспозицију испољавају ову врсту проблема“, каже др Снежана Аранђеловић.

Зато је потребно да ове особе превенирају ову врсту проблема. Међутим, више од половине особа се уопште не лечи од алергијске кијавице и поред симптома које има. Овај проблем често потцењују и сами пацијенти, али и лекари, уз образложење да ће проћи и да није ништа страшно.

Има ли лека?

„Алергија је у ствари једна врста запаљења и праћена је компликацијама уколико се не лечи, нарочито у регији ухо, грло, нос, где се поред кијавице и врло упорних тегоба које значајно ремете квалитет живота, јављају и поновљени синузитиси, запаљења средњег уха, а око половине људи који имају алергијску кијавицу су на путу ка бронхијалној астми“, наглашава докторка Аранђеловић.

Нова генрација лекова против алергије су неседативни антихистаминици и може се прилагодити терапија сваком пацијенту. Медикаметозна терапија јесте ефикасна, али она не значи излечење. Она је контрола симптома и помоћ да људи са алергијском кијавицом имају бољи квалитет живота.

„Постоји нешто за шта би се могло рећи да је пут ка излечењу, у сваком случају, нешто што може модификовати болест, једина ефикасна терапија је оно што у обичном говору и ми и пацијенти зовемо вакцина“.

Примена имунотерапије у високоспецијализованим установама, када су у питању поленске алергије, мора почети неколико месеци пре почетка сезоне. Оваква терапија је пролонгирана на период од три до пет година. Примени овог вида терапије претходе детаљна испитивања како би се започело са правим избором алергена, закључује др Снежана Аранђеловић из Клинике за алергологију и имунологију.