Нова студија: Људи који пате од несанице често постају праве шкртице

Према новом истраживању објављеном у часопису PLOS Biology, ако патите од недостатка сна, то може да утиче на вашу одлуку да ли желите да некоме помогнете.

Истраживачи са Универзитета у Калифорнији, Беркли, спровели су три студије у Сједињеним Државама које су проучавале овај ефекат „себичности”, анализирајући промене у нервној активности и понашању, и открили су да је већа себичност приметна чак и након малог губитка сна.

Истраживач Ети Бен Сајмон и Метју Вокер, професор неуронауке и психологије на Берклију и директор универзитетског Центра за науку о људском сну, били су главни аутори студије.

„Чак и само сат сна мање – било је више него довољно да утиче на избор да се помогне другоме. Када људи изгубе један сат сна, постоји јасан удар на нашу урођену људску доброту и нашу мотивацију да помогнемо другим људима у невољи”, рекао је Бен Сајмон.

Анализирајући базу података од три милиона донација у добротворне сврхе између 2001. и 2016. године, Бен Симон, Вокер и њихове колеге су приметили пад донација од 10 одсто након летњег рачунања времена. Овај пад није примећен у државама које не прате тренд мењања времена.

У другој студији, истраживачи су користили функционалну магнетну резонанцу да прегледају мождану активност 24 особе након осам сати сна и ноћи без сна.

Просоцијална неуронска мрежа – подручја мозга повезана са теоријама ума – била је мање активна након недостатка сна, показало је истраживање.

„Доследно се показало да сан утиче на наше расположење и наше когнитивно функционисање, а самим тим, вероватно утиче и на то како се односимо према другима”, рекла је др Ивана Розенцвајг, консултант неуропсихијатар из Велике Британије која ради у болници Гај и Сент Томас.

У трећој студији, која је пратила сан више од 100 људи током три до четири ноћи, истраживачи су неочекивано открили да је квалитет сна важнији од количине сна када је у питању „фактор себичности”. Тим је проценио нивое себичности на основу одговора на упитнике које су попунили учесници студије.

Студија поставила стимулативна питања 

Количина и квалитет сна обично утичу на емоционално и социјално понашање, тако да је тим и очекивао да ће наћи ефекат од оба, рекао је Бен Сајмон за Си-Ен-Ен (CNN).

Розенцвајгова, која руководи Центром за спавање и функционисање мозга на Краљевском колеџу у Лондону, рекла је да истраживање „указује на важност квалитета и квантитета сна за укупно уравнотежено друштвено и когнитивно функционисање, укључујући алтруизам”.

Она је додала да, иако методолошка ограничења значе да се механизми – ако их има – који подупиру ове налазе не могу бити оцењени, студија је оригинална и креативна „што поставља нека стимулативна питања”.

Више од половине људи у развијеним земљама каже да не спавају довољно током радне недеље, што Вокер назива „глобалном епидемијом губитка сна”.

Опсежна истраживања су већ показала везе несанице и мањка сна са поремећајима менталног здравља као што су анксиозност и депресија, као и са физичким болестима као што су дијабетес и гојазност.

Сада, како докази све више постају доступни о негативном утицају таквог стања на друштвено понашање, то би могло имати последице по данашње друштво, додао је Вокер.

Бен Сајмон и Вокер се надају да ће њихово истраживање утицати на људе да се потруде да себи обезбеде довољно сна.

„Губитак сна радикално мења начин на који ми функционишемо као друштвена, емотивна бића, што је заправо суштина људске интеракције и што се односи на испуњен и смислен живот”, закључио је Вокер.