Хепатитис Ц се открива прекасно, а могао би да се излечи за осам недеља

Највећи број болесника који имају хронични хепатитис не знају да су заражени, с обзиром на то да је у питању болест која иде без озбиљних клиничких симптома, тегобе које болесник има су врло дискретне – замарање, малаксалост – што већина нас понекад осети, наглашава проф. др Ивана Милошевић, заменица директора Инфективне клинике.

„Болест се на крају открије сасвим случајно, а нажалост, код неких се никада и не открије, а то су управо болесници којима, због тога што нису лечени, болест прогредира у цирозу јетре и карцином јетре“, додаје професорка.

Нажалост, у тренутку када је најлакше помоћи пацијенту, болест остане неоткривена, осим ако се случајно током редовне контроле не уради анализа ензима јетре, који се зову трансаминазе, напомиње докторка.

Хепатитис не може да чека – Ја не могу да чекам

Хепатитис не може да чека – Ја не могу да чекам је тема кампање поводом Светског дана борбе против хепатитиса, а како наводи Ивана Драгојевић, председница Удружења пацијената са болестима јетре, ХРОНОС, акценат је ове године на стигми и дискриминацији, проналажењу заражених, јер се хепатитис лако лечи ако знамо да смо заражени.

„Препоруке Светске здравствене организације су да се свака одрасла особа бар једном у животу тестира на хепатитисе. Припремили смо доста активности на ту тему не бисмо ли обавестили грађане шта је то хепатитис, на који начин да се заштите, и да треба да иду да се тестирају“, објашњава Драгојевићева.

Пет врста хепатитиса, који је најопаснији

Хепатитиси се обележавају словима. Хепатитис А и Е дају акутне болести које спонтано пролазе и нису опасне, у врло ретким случајевима могу да имају тешку форму.

„Акценат је пре свега на хепатитису Б, Ц и Д зато што они дају хроницитет. Сваки хепатитис за који не знамо да постоји је опасан, а сваки од њих се може ставити под контролу одговарајућим лековима“, наглашава професорка Милошевић.

Већ више од једне деценије здравствени систем има неограничен приступ лековима за хепатитис Б и имамо најсавременију терапију, напомиње докторка.

Што се тиче хепатитиса Ц, недавно су лекови постали шире доступни, а ту је и главна разлика међу овим болестима. Хепатитис Б се лечи доживотно, а хепатитис Ц, уколико се открије на време, савременом терапијом која не даје никакве споредне ефекте и добро се подноси, може да се излечи већ после три месеца, чак и за осам недеља.

Како елиминисати опасност од заражавања хепатитисом

За хепатитис Б постоји вакцина и покривеност новорођене деце у Србији са три дозе је преко 95 одсто. А то је једини пут да се ова болест елиминише.

„Међутим, са хепатитисом Ц ситуација је различита. Не постоји вакцина и баш зато је важно да се што више људи тестира и на време лечи јер ће се на тај начин број заражених смањити, самим тим и могућност да се болест шири“, наглашава проф. Милошевић.

Иза кампање коју води Удружење ХРОНОС стоји и Министарство здравља и Институт за јавно здравље „Батут“. Удружење је на свом сајту www.hronos.rs покренула нови сервис: Питај доктора, где професорка Милошевић одговара на питања пацијената.

Грађани могу бесплатно да се тестирају у ДПС центрима – Центрима за добровољно и поверљиво тестирање који се налазе у институтима, односно заводима за јавно здравље.

Како се инфекција преноси

Сваки контакт са крвљу, посебно у ситуацији где се не поштују постулати стерилизације и асепсе, општа правила за одржавање инструмената, било да се они користе у медицинске сврхе или за улепшавање, тетовирање, пирсинг, носи ризик од преноса ове болести.

„Болест се преноси и сексуалним путем, зато се саветује заштита. Сваки контакт са здравственим системом, иако је то сведено на минимум, такође носи ризик од заражавања. Такође, пут за инфекцију је и злоупотреба наркотика, али морамо имати у виду да хепатитис Ц или Б може да добије било ко, а не само ризичне групе. Зато стоји препорука да сви, макар једном у животу треба да се тестирамо“, закључује проф. др Ивана Милошевић.

„Највећи проблем за пацијенте је стигма која прати ово обољење. Пацијенти се плаше, крију се, не желе о томе да говоре зато што их сврставају у одређене категорије. Хепатитис се не преноси контактом, ни грљењем, ни љубљењем, и не постоји ниједан медицински разлог, а о моралном и да не говоримо, да се пацијенти оболели од хепатитиса искључују на било који начин“, каже на крају гостовања у Јутарњем програму Ивана Драгојевић, председница Удружења ХРОНОС.