Сваки четврти становник планете пати од алергије - како спречити последице по здравље

Снежанина деца се од рођења боре са хроничним кожним обољењем - атопијским екцемом. Прво је приметила црвенило, перутање и храпавост на кожи, а временом се стање погоршало - јер се екцем јављао удружен са другим алергијама.

„Код старијег детета брзо је резултирало са инхалаторним алергијама, са алергијама на кућне љубимце, на траву, на полен трава, па касније и корова, а код млађег детета је то кренуло са атопијским екцемом, нутритивним алергијама, и инхалаторним алергијама", рекла је Снежана Шундић.

Сваког пролећа симптоми су, каже, другачији а борба - иста.

„Код деце сам приметила запушеност носа - то је тај алергијски ринитис, нон-стоп сува слузница носа која се мора хидрирати, и отежано дисање. Ми имамо за сада ту срећу да се све завршава код алерголога који нам даје терапију. Пре свега то је терапија антихистаминицима и неким блажим кортикостероидима", додаје Снежана.

Алергијска реакција може се догодити одмах или неколико сати након контакта са алергеном и може бити врло бурна. Алергије утичу на квалитет живота и продуктивност у раду.

„Ти људи су слабије продуктивни, више им се спава, слабији је успех у школи - а са друге стране уколико се не лече до краја, алергије могу да се спусте на доње дисајне путеве и да се појави бронхијална астма", изјавио је алерголог др Жикица Јовичић.

Алергијске болести су, кажу стручњаци, данас међу најчешћим здравственим проблемима.

Упозоравају да се број оболелих сваке године повећава, а да су бројни алергени из природе који доводе до реакција имуног система.

„Лепо време је проузроковало да је присутно у ваздуху више од 12 врста полена дрвећа. Оно што је битно за овај период рећи, јесте, да је бреза интензивно кренула да цвета, она уједно представља најјачи алерген. Ту су присутни још и асен, врба, брест и храст...", каже Мирјана Митровић из Агенције за заштиту животне средине.

Међутим, упозоравају да су за појаву алергијских реакција криве и нечистоће из ваздуха.

„Полен се нажалост везује и за загађујуће материје из ваздуха. Ту долази до унакрсних реакција како са тим загађењем, тако и полени између себе, тако да је у том периоду клиничка слика алергичних особа још прогресивнија и тежа", додала је Митровићева.

Савет стручњака је да се са терапијом почне на време - пре него што се развију први симптоми.

„Препоручује се да пацијенти не излазе ујутру кад је ветровито и сунчано до девет сати, тада је концентрација полена највећа. Једно је имунотерапија, која треба да служи да научи организам да не реагује на алергене. Друга је лечење. Лечење је степеничасти приступ. Почиње се са применом антихистаминика који могу да пацијенти узму на своју руку јер су безбедни, а ако то не помаже онда ипак савет да се обрате доктору да добију ефикасније лекове", објаснио је др Јовичић.

У Агенцији за заштиту животне средине, група за мониторинг и стање алергеног полена, свакодневно мери његову количину у ваздуху.

На њиховом сајту грађани се могу информисати о концентрацији алергена на дестинацијама на које желе да оду, и да у складу са тим прилагоде терапију и своје кретање.