Коларац слави 93. рођендан Велике дворане уз Моцарта и Чајковског

Зграда Коларчеве задужбине на Студентском тргу бр. 5 почела је са радом отварањем Велике дворане 4. фебруара 1932. године концертом Београдске филхармоније којом је дириговао Стеван Христић.

Поводом 93. рођендана Велике дворане биће изведен Моцартов Реквијем, дело које је популарност стекло делимично и због тајанственошћу обавијеној легенди о његовом настанку. Но, поред маштовитих, апокрифних верзија о непознатом гласнику, заогрнутом сивим плаштом, који од Моцарта поручује дело за анонимну особу, стварне околности настанка Реквијема сасвим су тривијалне и свима познате.

Радећи стално, у недостатку времена, већ пољуљаног здравља, имајући пред собом одлазак у Праг ради извођења Дон Ђованија и премијере Титовог милосрђа, порученог за краљевско крунисање Леополда Другог, као и премијеру Чаробне фруле у Бечу, Моцарт је опсесивно био обузет поруџбином да напише ово дело, које је, због честих кошмара од грознице, инстинктивно предосећајући крај, назвао својом самртном песмом.

На заглавље партитуре Реквијема као датум завршетка композиције ставио је 1792. годину, надајући се да ће је дотле финализовати. Али није успео. Преминуо је 5. децембра 1791. године. Комплетно је завршио ставове Introitus и Kyrie, као и вокалне деонице и континуо за секвенце: Dies irae, Tuba mirum, Rex tremendae, Recordare и Lacrimosa, са назнаком оркестрације и скицама завршног одсека Реквијема.

Дело је, по налогу Моцартове удовице Констанце, која је тиме осигурала исплату поруџбине, довршио његов ученик Зисмајер.

Иако је мистерија поручиоца дела данас решена, мистика коју је оно са собом носило дало му је печат вечности. Иако је у питању Реквијем, ово је једно од најпопуларнијих дела музичке историје уопште.

Пишући Концерт за виолину, Чајковски је следио своја осећања, а сам је говорио да је при томе једва успевао да следи своју мисао и бележи њен лет на путу у непознато. Захвалјујући томе, написао га је у рекордно кратком времену, за свега две недеље, али је ово дело наишло на изузетно лош пријем код критике.

Водећи виолинисти тог доба сматрали су да је неизводљив, а славни бечки критичар Едуард Ханслик, револтиран, био је међу најстрожим критичарима који је јавно, негативно, коментарисао дело после првог извођења у јесен 1875. године.

Лоша критика обишла је Москву и Санкт Петерсбург и ту се зауставила, а Концерт је, потом, обишао свет и у том свом походу још се није зауставио.

Концерт почиње у 20 часова, а карте су у продаји на билетарници Коларчеве задужбине и онлајн.