На Филолошком факултету одржава се 63. Скуп слависта Србије

Уживо, али и у онлајн формату истраживања представља 80 слависта из земље и иностранства – Русије, Чешке, Бугарске, Хрватске, Македоније, Белорусије, Пољске, Републике Српске, Ирака, Казахстана. Обележавају се и важни јубилеји.

„Прошло је 130 година од како је оснивач српске универзитетске славистике Радован Кошутић постављен на Великој школи за предавача за руски, чешки и пољски језик, а 120 година како је Кошутић изабран за доцента на Катедри за источне и западне словенске језике. Српска бохемистика такође бележи важан јубилеј – од времена када је др Отокар Колман, лектор за чешки језик, започео наставу чешког језика на тадашњем Филозофском факултету у Београду“, каже председница Славистичког друштва Србије, проф. Биљана Марић.

Награда „Павле и Милка Ивић” припала је професору Недељку Богдановићу за Мали речник села Бучума.

„Језик је национално обележје, језик је један од темеља свакога народа. Језик је уосталом, како рече Матија Бећковић једини живи сведок свих времена. Исцрпан дијалекатски речник доноси податке на основу којих се може реконструисати духовна и материјална култура српског села“, наводи председник Одбора за доделу награде „Павле и Милка Ивић“, проф. Слободан Реметић.

Повеља „Радован Кошутић“ за укупан допринос научном и педагошком раду на пољу источних словенских језика, књижевности и култура у српској средини припала је професорима Дари Дамљановић и Зорану Божовићу.

Повеља почасног члана Славистичког друштва Србије биће додељена србисти Јекатерини Јакушкиној, доценту Московског државног Универзитета „Ломоносов“.

„Јако је тешко говорити о славистици данас, мислим да је то један од натежих тренутака кроз коју пролази славистички свет. Надамо се да ће проћи и да ће боли дани за славистику наступити“, истиче добитница повеље Радован Кошутић, проф. Дара Дамљановић.

Обележава се још један јубилеј – 120 година од усвајања првог Закона о универзитету.