Како преживети промену времена?

„Када долази до неких промена, као што су временске, најбоље је да околности учинимо што предвидљивијим. Наше биће предвидљивост тумачи као сигурност и то је корисно код сваке адаптације. Код промене времена важно је пратити прогнозу, реорганизовати рутине, продужавати боравак напољу, прилагодити храну годишњем добу и бавити се умереном физичком активношћу, која је повољна за ментално здравље“, рекла је психијатар и психотерапеут др Ирена Ђорђевић из Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“.

У емисији Међу световима свет Радио Београда 1 појаснила је да су метеоропате особе које, и када активирају своје механизме за прилагођавање, и даље осећају тегобе када дође до промене времена и да то нису погоршања већ постојећих психичких проблема, него изолована стања.

„Ипак, оно што најчешће можемо приметити јесте да је реч о људима који иначе имају склоност ка психичким проблемима и поремећајима, па при промени времена долази до њиховог погоршања. Постоје, са друге стране, и људи који су осетљивији на климатске промене, а не развију клиничку слику афективног поремећаја. То може бити случај са онима који осећају пролећни умор“, рекла је др Ирена Ђорђевић и додала да његови симптоми могу бити појачан замор, раздражљивост и пад концентрације.

Саговорница Радио Београда 1 изјавила је да се сезонска депресија и приметније психичке промене најчешће догађају у прелазним периодима између јесени и зиме и зиме и пролећа.

Није киша крива

Психијатар и психотерапеут др Ирена Ђорђевић сматра да није све само до времена, већ и до тога каква су наше уверења у вези са њим.

„Добра вест је да на уверења можемо да утичемо, да их мењамо и да тако променимо емоције које везујемо за неку појаву. Уколико не волимо кишу, било би добро да осмислимо неку пријатну активност којом ћемо се бавити управо када она пада. Нека то буде циљ тог дана - како да нам тада буде лепо и добро, упркос киши. Тако ће нам, постепено, киша постати милија.“

Када некога питамо како је, често ћемо добити одговор: „Као и ово време" или „Како ћу бити када је овакво време?“. Ђорђевићева наводи да време често служи као параван за спознају и објашњење истинских осећања.

„У одређеним породицама се не говори много о емоцијама. Људи не умеју добро да их препознају и имају 'забрану' да их осећају и показују, па неретко то повезују са телесним сензацијама и спољним факторима. Тада као изговор могу да послуже временске прилике“, закључила је она и нагласила да не постоје негативне и позитивне емоције, већ да свака од њих има свој значај, који је пречица до наших уверења и промене.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.