Дијабетес се не може излечити, али се може добро лечити

У протеклом периоду, од почетка пандемије, често смо причали о дијабетесу, јер су пацијенти са том болешћу у најризичнијој групи. Чини се да је за њих и највише урађено. Добили су сензор и не морају боцкањем да проверавају шећер неколико пута дневно и у току ноћи, а дате су и нове препоруке и савремен протокол лечења, тако да се дијабетичарима прати и рад срца и бубрега.

Гост Јутарњег програма, председник Дијабетолошког савеза Србије, новинар Александар Опачић, који живи са дијабетесом већ 24 године, признаје да није лако, јер поставља велики број изазова, али да га је изградио да буде одговорнији, да буде дисциплинованији и да се боље односи према себи, свом здрављу и генерално, животу.

„Та потреба да покажемо свима да се са дијабетесом може живети квалитетно ме свакодневно гура. Живим нормално, радим све што и остали, здрави људи, а пандемија нас је као и све остале забринула, али посебно када су кренули натписи да су особе са дијабетесом најугроженије“, напомиње Опачић.

Међутим, како додаје, када су лекари сакупили одовољно информација о ковид инфекцији, потврђено је да дијабетичари уколико имају болест под контролом, нису у већем ризику да имају теже последице у поређењу са здравим људима.

Академик проф. др Небојша Лалић подсећа да сваки једанаести становник Србије има дијабетес и да је током пандемије здравствени систем био толико оптерећен да њима, као и осталим пацијентима са хроничним незаразним болестима, није било могуће пружити адекватну подршку. Такође, многи пацијенти су се плашили да долазе код лекара у страху да би били изложенији могућности да се заразе.

„Покушали смо у једној изузетно доброј сарадњи која траје већ годинама са удружењима пацијената да томе некако супротставимо и издали смо и онлајн, и на папиру преко апотека где пацијенти мирају да долазе по лекове, обавештења како се понашати. Дијабетолошки савез је покренуо серију вебинара посвећених теми шта радити у пандемији“, наводи професор Лалић.

Ових дана је завршено пилот тестирање програма Е-дијабетес, који је усмерен на комуникацију између домова здравља, односно секундарних и терцијарних установа здравствене заштите и консултација које се са пацијентима одвијају електронски, додаје професор.

Дијабетес – тихи убица

На 860 хиљада оболелих додаје се и 35 процената недијагностификованих пацијената. Сви се изненаде када сазнају да имају повећан шећер.

„То је болест која настаје подмукло и тихо. Може да траје и десет година, а да остане непрепозната. Може бити потпуно без симптома, односно, могу се појавити симптоми који се дешавају и у животу других људи, а немају дијабетес, као што су сушење уста, умор или учестало мокрење, које би требало да буде аларм, уколико је јако учестало. Зато је дијабетес и добио епитет тихи убица“, наглашава академик Небојша Лалић.

Дијабетес нагло настаје једино код деце и адолесцената код којих се развија тип један и који од почетка зависи од инсулина и јавља се нагло. Професор напомиње и да се о узроцима не зна много, као и да се о самом узроку не зна ништа, али се знају механизми по којима настаје и шта се може предузети да се болест успори и добро контролише и да оболелима омогући квалитетан и дуг живот.

Најважније је познавати болест

Како наглашава Александар Опачић који болује од дијабетеса од осме године, период прилагођавања оболелог, али и породице и околине, која је подједнако битна од тренутка када се добије дијагноза, је од круцијалне важности.

„Едукацију не смемо занемарити и то је основа свега. И почетак и крај дана се заснива на константној едукацији свих нас, а не само особа које живе са дијабетесом“, каже председник Дијабетолошког савеза Србије.

У том циљу Савез је покренуо и поткасте који су намењени целокупном друштву, а иницијална идеја је била и да се пружи психолошка подршка особама са дијабетесом. На Јутјуб каналу Дијабетолошког савеза Србије су подкасти на различите и најчешће теме са којима се суочавају особе са дијабетесом.

Најтеже компликације дијабетеса

Дијабетес напада, односно, изазива промене првенствено на крвним судовима, а онда и на крвним судовима срца и бубрега и оштећује њихов рад, напомиње академик Лалић.

„То су најтеже компликације које дијабетес изазива и зато се на много начина покушава, од самог откривања болести, поготово типа два, да се томе стане на пут. Развијају се средства и терапијски приступи који контролишу и гликемију, али штите срце и бубреге“, објашњава професор.

Протоколи лечења су већ развијени и будућност је почела, сматра професор. Последња деценија је деценија експлозивног развоја лекова за дијабетес тако да здравствени системи не стижу да примене научна достигнућа у својој пракси, јер подразумевају и економски аспект целе приче, напомиње професор.

„Ова година у којој смо обележили сто година од открића инсулина је врло битна, јер до пре сто година, пацијенти, поготово млади, су били осуђени на смрт и инсулин је једно од револуционарних открића. С друге стране, тиме се обележава и почетак савремене дијабетолошке заштите и зато је овај јубилеј веома важан“, закључује на крају гостовања у Јутарњем програму академик Небојша Лалић.