Птице су свуда око нас – да ли их видимо, чувамо, хранимо током зиме

Гост Јутарњег програма у студио је донео две различите врста хранилица које свако од нас може да постави у двориште или на терасу. Једна је направљена од тацни за саксију и једне флаше, а друга, нешто лепша, је индустријски направљена хранилица која се може набавити и у Друштву за заштиту птица Србије у оквиру акције „Птице моје хранилице“.

„Оно што је важно јесте да храна остаје сува током прихрањивања, дакле да је заштићена од падавина, од блата, од снега јер тиме се квари и тиме може да утиче негативно и на здравље птица. Такође, оно што је такође јако важно рећи, јесте да када кренете једном са прихрањивањем, морате бити континуирани у томе. Током читаве зиме“, објашњава Урош Стојиљковић.

Птице се прихрањују од новембра до марта и уколико почнемо да их прихрањујемо, оне се навикну на сталан извор хране, тако да уколико нагло прекинемо, птица ће угинути.

Избор хране је исто тако јако значајан и то ни у ком случају не треба да буду пекарски производи и хлеб јер нарушавају здравље птица, наглашава Стојиљковић.

„Најбоље да то буде некако природно зрневље. Птице цепају сунцокрет, тако да набавите сунцокрет. Само је важно да он буде сиров и да није посољен. Може да буде и ољуштен и неољуштен. Поред тога, ломљена пшеница, кукуруз, просо, кикирики, овас. Али сунцокрет сасвим лепо, да кажем, завршава посао“, додаје гост Јутарњег програма.

Природа је свуда око нас

Уједно, циљ акције Друштва за заштиту птица Србије која је у току, јесте и да се људима скрене пажња да природа није негде далеко, није у неким резерватима, него је свуда око нас и у сваком тренутку. Свуда око нас су плава сеница, велика сеница, јелова сеница, зелентрака, црвендаћ, гугутке, голубови, голубови гривнаши, чижак и многе друге, набраја Стојиљковић.

„Разлог зашто организујем ову акцију, између осталог, осим да бимо скренули пажњу на неке природне факторе, као што су ниске температуре или снежни покривач, проблем су и затворене водене површине, када птице заиста долазе теже до хране. А има заиста, поготово у урбаним срединама, много негативног људског утицаја, пре свега претерана урбанизације“, наглашава Стојиљковић.

Начин на који се управља зеленим површинама је такође више прилагођен човеку него другим живим бићима и птицама. Затим, загађење буком, светлосно загађење, загађење ваздуха, све то утиче и на птице. Птице иначе служе у екологији као биоиндикатори. Они заправо показују како је стање животне средине и за остале врсте, па тако и за човека.

„Прихрањивање на које ми позивамо наравно не може да реши све ове проблеме, али то је нешто прво што заправо грађани могу да ураде, да учине да помогну птицама. Конкретну статистику о броју угинулих птица немамо, али је чињеница да треба помоћи птицама јер смо изменили услове у природи, ред је да нешто учинимо да то макар мало поправимо“, додаје Стојиљковић.

На простору Србије има негде око 350 забележених врста, у шта су убројене и птице селице, а станарица има око 270. У току је међународни попис птица водних станишта који траје до краја јануара. Друштво за заштиту птица је припремило видео за обуку грађана који желе да се укључе у овај попис птица које нису толико блиске човеку. Сви заинтересовани могу да се пријаве на hranilice.pticesrbije.rs.

Зимски пописи птица водених станишта улази у светску базу. То је један од најстаријих пописа у свету. Организују се од 1966. и организује једна организација из Холандије, Wetlands International.

„Морамо да сарађујемо и са другим организацијама јер птице не познају границу. Уколико желите да штитите неку птицу, морате да сарађујете са другима јер не значи ништа да ми у Србији овде нешто штитимо и да онда оне одлете негде где нису заштићене. Просто зато и постоје те међународне конвенције. Подаци које се сакупају у оквиру овог пописа, између осталог и служе томе да се допуне те конвенције које штите птице“, објашњава Урош Стојиљковић из Друштва за заштиту птица Србије на крају гостовања у Јутарњем програму.