Ко је отац крвних група и зашто крв није вода

Оно што је за нас део свакодневице – сврставање људске крви у четири групе (А, Б, АБ и 0) – пре само 120 година није на тај начин постојало. Карк Ландштајнер је уочио да људима не прија баш свака људска крв. Мешање крви две људске јединке некада је доводиле до проблема, а некад не.

Одговор на питање шта људску крв чини компатибилном са крвљу другог људског бића Ландштајнер је дао на начин који га је прославио и овековечио.

Карл Ландштајнер, заснивач имунологије крви, био је аустријско-амерички научник јеврејског порекла. Рођен је 1868. у Бадену код Беча, где су његови бечки родитељи имали летњиковац. Његов отац Леополд је био познати новинар и први главни уредник бечких новина Пресе. Његова мајка Фани је била 20 година млађа од оца. Била је изузетно блиска са сином.

Целог живота је њена посмртна маска висила на зиду у његовој спаваћој соби. Докторирао је у Бечу на медицини 1891. Још за време студија објавио је рад о утицају дијета на састав крви. Године 1890. прихвата католичку веру, како би избегао све жешћи антисемитизам.

Од самог почетка је радио до исцрпљености. Најпре је провео по годину дана у лабораторијама познатих стручњака у Цириху, Вирцбургу и Минхену. По повратку у Беч асистира на хирургији у клиници, а потом се запошљава на Хигијенском институту, где се бави истраживањима људског имуног система. Следећи посао је добио на Патолошкој анатомији бечког универзитета.

Од 1911. је био ванредни професор патологије, да би у једној бечкој болници до 1919. као просектор отворио скоро 4.000 људских тела. Тих година је успео да докаже да дечију парализу изазива вирус. У Њујорку је на основу његових сазнања о крвним групама 1907. изведена прва успешна трансфузија крви.

Коза у Бечу

Оженио се 1916. Његова изабраница Леополдина Хелена Власто, грчка православка, удајом је такође постала католкиња. Када му се 1917. родио син Карл, у ратном Бечу је успео да купи козу и да је држи код куће како би прехранио породицу, а и лично је скупљао јестиве траве за кување.

Остало је забележено да је био врстан пијаниста, да је много читао – потајно и кримиће. Потајно, јер је мислио да овај жанр може да наштети његовој озбиљној репутацији.

После Првог светског рата, економска ситуација у Бечу није добра. Ландштајнер проналази посао у Хагу. Потом 1922. прихвата понуду од Рокфелеровог института да пређе у Њујорк. Тамо је и као истраживач и као професор доживео потпуно признање.

Нобелова награда му је додељена 1930. за пионирске радове који су омогућили разумевање крвних група, а тиме и трансфузију која је спасла милионе живота. Потом је 1940. са својим ученицима описао резус фактор.

Мада је Ландштајнер имао одличне резултате и у другим областима, као што је дијагностика сифилиса или опис молекула хаптена који су кључни за имуни одговор, може се рећи да је истражио и упознао људску крв као нико пре њега.

Остао је Европљанин до сржи. Његови студенти у Америци су забележили да професор Ландштајнер, када се наљути, несвесно прелази на немачки. Умро је од срчаног удара који га је 1943. затекао у лабораторији.

Шта је крвна група?

Укратко, наша црвена крвна зрнца, еритроцити, имају протине, антиглутиногене типа А или Б. Трећа могућност је да не садрже ни један од та два. Ландштајнерова ознака Ц за такав случај је тек касније замењена са 0 (нула), а додат је и тип АБ.

Крвна плазма, међутим, код свих људских бића садржи антитела на те протеине - антиА или антиБ. Ако у крвоток доспе „погрешна" крв, активирају се ова антитела и третирају туђу крв као уљеза. Долази до нежељене реакције - аглутинације.

Људи који имају крвну групу АБ су универзални примаоци – могу да приме крв остала три типа. Нулта је универзални давалац, који је погодан за све, али најрестриктивнији прималац - крв ове крвне групе је компатибилна искључиво са истородном крви.

У време глобалне пандемије, наше интересовање за крвне групе нагло је порасло. Чинило се да су неке крвне групе гарантовале већу отпорност на заражавање. Нарочито се говорило да је „нулта позитивна" група посебно отпорна на вирус.

Не знам да ли је тако, али из личног искуства могу рећи да сам провео и период инкубације и три недеље болести са зараженом особом у малом стану и да нисам оболео – а крвна група ми је „нулта позитивна“.

Нулту позитивну има највећи број људи у Европи - 38 одсто популације. На другом месту по заступљености је крвна група А позитивна (34 одсто), док је Б позитивна крвна група заступљена код 9 одсто људи. Остале крвне групе су мање заступљене.

Крв краљевског мајмуна

Није ово једина ствар којом је Ландштајнер задужио човечанство. Он 1939. открива још неке битне одлике еритроцита према којима ствара резус-систем.

Резус фактор је назван по мајмуну чије је стручно латинско име macaca mulatta, али је најпознатији под називом Резус. А то име потиче од трачког краља Реса који је, према Илијади, на белом коњу дојахао из Тракије да би се борио на страни Тројанаца. Краљ је убијен, али је прича постала мит чији се одјеци препознају у Светом Ђорђу и Краљевићу Марку.

Француски истраживач и сликар Жан Баптис Обдер, познат као писац капиталног дела Природна историја мајмуна, лемура и галеопитека, сигурно није могао наслутити да ће његово случајно кумовање тада непознатом мајмуну којем је смислио име бити чин којим ће стећи планетарну славу. Пошто име тог мајмуна данас означава нешто што сваки човек има у крви.

Мајмун са краљевским именом био је погодан за медицинска испитивања, није чудо што је баш код њега схваћено да крв јединке може да има или нема Д антиген. Особе које имају тај антиген су Рх позитивне и њих је далеко више од оних који немају Д антиген. То је названо резус фактор рх.

Када трудна мајка има другачији резус фактор од плода, њена крв се мора медицинским методама „припремити" за порођај, да би се избегле здравствене последице за дете.

Интересантно је да европско становништво има до 16 одсто рх негативних особа. Али изгледа да најстарије европско становништво има већи проценат негативних. У Баскији их је чак 25 одсто. На источним рубовима Европе свега четири одсто. У Африци и Азији је најмање особа са негативним Рх фактором, док га код прастановника Источне Азије, Америке и Аустралије уопште нема.

Мит о крвној групи

У Јапану је крвна група оно што је остатку света – хороскоп. Сви знају да не постоје докази, али радо верују у ту причу. Када се млади упознају на некој журци или у кафеу, пословни људи на ручку, случајни познаници у парку, постављају питање: „Која Вам је крвна група?"

Све је почело 1927. када је јапански психолог Фурукава Такеји објавио низ чланака у којима износи претпоставку да тип личности зависи од крвне групе. То је одговарало јапанском милитаризму који је желео да створи идеалног царског војника, супериорног у односу на непријатеље.

Скоро пола века касније, 1971, новинар Номи Махасико је објавио књигу Компатибилност по крвним групама. Његов син Тошитака је кренуо очевим стопама, написао је петнаест књига о истој теми и основао институт у Токију. Он тврди да циљ није расистичко сврставање људи већ подстицање талената који су у њима.

Данас је то у Јапану део свакодневне културе. На својим сајтовима премијери истичу крвну групу, лидери опозиције с поносом наглашавају да они нису А као премијер, већ Б.

У робним кућама се продају „срећне ташнице“ за жене које су наводно специјално прилагођене психолошком профилу њихове крвне групе. На проводаџијским сајтовима обавезно се пази да потенцијални парови имају крвне групе које се уклапају. Постоје и обданишта која деле децу по крвним групама, а врхунски спортисти добијају специјални тренинг прилагођен врсти крви коју носе у себи.

Мада је то противзаконито, јер спада у праксу дискриминације, све чешће питање на разговору за посао у Јапану гласи: „Која је Ваша крвна група?“. Ако кандидат одбије да каже, на што има право – то се тумачи као стид због крвне групе.

Узалуд и јапански научници опомињу своје сународнике да протеини у крви не могу да одреде карактер. Није важно шта је истина, већ шта људи желе као истину.

„Сасвим посебан сок“

За крај ево неколико особина које Јапанци паушално лепе људима на основу крвне групе.

Људи са крвном групом А у венама су искрени и одговорни, али знају бити захтевни и претерано конзервативни. Људи из групе Б су наводно страсни и креативни, али умеју бити егоистични и непомирљиви. Они који имају групу АБ су рационални и дружељубиви, али негативне особине су им неодлучност и неодговорност. Људи са нултом крвном групом су пријатни и оптимистични, али умеју да буду сујетни, љубоморни и арогантни.

У америчкој алтернативној медицини искристалисао се концепт „идентитета крвне групе" који се примењује на дијете. На пример, нулта крвна група даје месождере, они са групом А су рођени вегетаријанци. Тип Б је сваштојед, а АБ би требало да стави нагласак на млечне продукте. Ни ово није потпуно истражено и доказано, али људи воле да верују у дијете које иза себе имају велику причу.

Како год. „Крв је сасвим посебан сок", каже Гетеов Мефисто доктору Фаусту. Балкански традиционалисти су то одувек знали - крв није вода.