Чему служи ЕКГ анализа, шта може да открије а шта не
Професор др Петар Оташевић, кардиолог из Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“, објашњавао је у РТС Ординацији чему служи ЕКГ анализа, шта она може да покаже, и који се кардиолошки проблеми том анализом не могу открити.
Када одете на преглед срца, једна од основних анализа коју ће кардиолог тражити је ЕКГ. Сви смо за њега чули, али знамо ли чему служи и шта говори та важна анализа.
„ЕКГ је једна у низу анализа које ми тражимо када правимо кардиолошки преглед. Наравно да је јако добро када имате добар ЕКГ, али на жалост то није увек довољно да кажемо да сте здрави што се вашег срца тиче. ЕКГ је електрична активност срца, запис са 12 линија које нам говоре о различитим аспектима стања срца", објаснио је проф. др Петар Оташевић.
Професор истиче да када осећамо аритмије – имамо прескоке срца. Поред обичне анализе ЕКГ-а, која траје 15 секунди, примењује се и холтер ЕКГ-а, који се носи 24 сата.
„Уколико хипертензија траје дуго, често имамо задебљање срчаног мишића, јер хипертензија не даје никакве симптоме. Симптом хипертензије је потиљачна главобоља, зујање у ушима и повремено цурење крви из носа", напомиње проф Оташевић.
На ЕКГ-у се не виде сужења крвних судова, миокардитис, болест залистака, па се ради тест оптерећења, нарочито код болесника који се жале на бол у грудима.
„Ултразвук нам служи да видимо колике су срчане шупљине, какви су залисци, да ли постоји задебљање срчаног мишића. Ултразвук и ЕКГ су добар пакет-дијагноза", рекао је др Петар Оташевић.
„Уколико неко има класичан инфаркт – то се види на ЕКГ-у. Код неких болесника он буде у реду, па се раде и додатне анализе, ензими у крви који указују на оштећења срчаног мишића. Иначе, око 40 одсто болесника има хипертрофију леве коморе, задебљање срчаног мишића. То је знак упозорења у лечењу крвног притиска", истакао је професор.
Како коронавирус утиче на срце и које су последице
„Сматра се да око пет одсто пацијената у акутној фази инфекције има благе аритмије, прескоке срца. После ковида, болесници се жале на замарање, које пролази у периоду од три дана до девет месеци. Треба бити стрпљив и сачекати да те тегобе прођу", закључио је проф др Петар Оташевић, кардиолог из Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње", у Београду.
Коментари