Читај ми!

Коронавирус довео до пандемије неактивности, све више времена проводимо седећи

Професорка Сања Мазић са Катедре за медицину спорта Медицинског факултета у Београду каже за РТС да је физичка активност неопходна за правилан развој целог тела, а да је нарочито важна за кардио-васкуларни и респираторни систем, за мишиће, правилно држање, као и у превенцији великог броја болести.

Докторка Сања Мазић истиче да је због пандемије коронавируса међу људима смањена физичка активност, измењен режим исхране и спавања, али и повећан стрес, због чега је порастао број оболелих од болести некретања.

„Физичка активност је неопходна деци за раст и развој, и Светска здравствена организацијa је рекла да деци треба око 60 минута дневно физичке активности и да она треба да буде умереног до јачег интезитета", објашњава докторка Мазић.

Истиче да сви могу да виде да се деца знатно мање крећу и да је време седења значајно повећано.

„Неке студије су забележиле да је време које је било посвећено школи у онлајн учењу смањено, а време које је било посвећено забави је порасло. Време које је било посвећено играма ван куће је дефинитивно смањено", наводи докторка Мазић.

Додаје да ипак има и позитивних примера, па су Немци у једном од истраживања израчунали да су деца имала више сати физичке активности у кући, јер су им очито родитељи дали неки додатни посао у кући и око куће.

„Физичка активност је неопходна за правилан развој целог тела, а нарочито је важна и за кардио-васкуларни и респираторни систем, за мишиће, правилно држање, као и у превенцији великог броја болести", упозорава докторка Мазић.

Кретање смањено за 27 одсто на глобалном нивоу

Докторка Мазић каже да постоји велики број болести одраслих које се сада појављују и код деце, што раније није био случај.

„Имамо децу која имају повишен крвни притисак, што је раније било изузетно ретко. Апсолутно можемо да кажемо да је пандемија коронавируса изазвала пандемију физичке неактивности", наглашава докторка Мазић.

Каже да подаци из Италије показују да су људи у првом моменту након избијања пандемије били активнији, нарочито у вежбама снаге, да је 15 одсто прешло на здраву исхрану, а три одсто оставило пушење.

„То је ипак био само први моменат. Како је време пролазило, људи су постајали све мање и мање активни. Интересантна је једна студија која је обухватила скоро пола милиона људи са 19.000 записа о кретању са мобилних телефона. Она је показала да је на глобалном нивоу за 27 одсто смањено кретање", наводи докторка Мазић.

Истиче да треба постепено уводити физичку активност и слушати свој организам.

„Они који су имали корону, треба пре повратка физичкој активности да се посаветују са лекаром. Они који нису имали карактеристичну клиничку слику, а били су позитивни могу постепено сами да крену са активностима, а сви који су имали такву клиничку слику треба да се посаветују са лекаром", саветује докторка Мазић.

петак, 11. октобар 2024.
18° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи