Ковид и деца - важно пратити симптоме и вакцинисати угрожене групе

„Почела је јесења и зимска сезона вирусних инфекција, ми смо само јуче у Институту имали 170 прегледа у нашој хитној педијатријској служби. Током септембра, рецимо, имали смо 3.500 прегледа, што је више од 500 прегледа у односу на септембар претходних година", рекао је у „Клиници Наздравље" др Сергеј Пријић, кардиолог, са Института за мајку и дете у Београду.

Додаје да почиње сезона респираторних, гастроинтестиналних и других инфекција, које се код деце одликују симптомима као што су повишена температура, пролив, повраћање и дехидратација.

„Родитељи све више доводе децу на педијатријске прегледе. Наравно да дете треба да буде доведено на преглед када родитељи осете и виде да дете није добро, не изгледа добро, има повишену температуру, делује слабо, тешко дише, кашље, има бол у грудима - то су ситуације када не треба чекати са одласком код лекара", саветује др Пријић.

На Институту за мајку и дете, тренутно је једно дете на инванзивној механичкој вентилацији.

Многима је важно да знају како да разликују симптоме које изазива коронавирус, од оних који у типични за прехладе или алергије.

„То разликовање у сезони гастро и респираторних инфекција је доста тешко. Корона код деце има шароликост симптома, од општих тегоба, повишене температуре, преко респираторних, некада дигестивних тегоба. Оно што је основно је да имамо епидемиолошку анкету - позитивни родитељи, позитивна околина, колектив... и дете које доводите са повишеном температуром, малаксалошћу, боловима у зглобовима, главобољом, кашљем, повраћањем, проливом...", објаснила је др Оливера Остојић, руководилац Дечје клинике КБЦ „Др Драгиша Мишовић".

Напомиње да сви ти симптоми на пример - код алергија нису присутни. Код алергија најчешће нема повишене температуре, али су присутни кијавица, кашаљ. Алергије такође имају и своју сезону.

Др Остојић наводи да је Дечја ковид болница, која ради од 16. марта, и у којој се и родитељи лече заједно са децом, примила око 2.500 пацијената у последњих годину и по дана, две дана.

Наводи да је међу пацијентима велики број беба, које се заражавају у породици. Старија деца школског узраста, углавном се заражавају у колективу, на прославама, социјалним дешавањима...

Тежи симптоми у актуелном таласу 

Др Остојић указује на то да је актуелни талас коронавируса донео теже симптоме.

„Много више деце је заражено делта сојем, и оних озбиљно оболелих је сада много више. Врло су озбиљне обостране упале плућа које на скенеру показују промене, малтене као и код одраслих, то су скорови преко 15, од могућих 25, што у ранијим таласима смо имали спорадично. Сада нам она велика деца долазе са озбиљним упалама плућа, дуже се лече, лече се по протоколу за одрасле, модификованом за педијатријске болеснике. Овај делта сој нам је показао да су деца много више, много болеснија, ако можемо тако да кажемо, у односу на претходне", изјавила је др Остојић.

Говорећи о угрожености рада срца код деце у односу на ковид, др Пријић каже да би поделио ковид на три различита ентитета.

„Први је акутна вирусна болест, други је тај постковид синдром, када деца имају отежан опоравак након вирусне инфекције, а трећи је - мултисистемски инфламаторни синдром. Тај синдром је практично нова болест. Ми смо је раније повезивали са кавасакијем, чувеном болешћу, међутим, она се у извесној мери разликује од ње. То је болест за коју сада сигурно можемо рећи да има везе са ранијом инфекцијом коронавирусом", објаснио је др Пријић.

Додаје да се, када прође акутна вирусна болест, у просеку месец дана после, дешава прекомерни одговор имуног система.

„Вирус се вероватно не очисти у потпуности, остане у неким партикулама, најчешће залепљен за унутрашњост крвног суда и имуни систем је све време под тензијом. У једном моменту експлодира, и дође до прекомерне имуне реакције, која изазива оштећење практично свих органа, а најчешће срца", испричао је др Пријић.

Ипак, наглашава да је то болест која се успешно лечи, и да до сада није било смртних исхода. Додаје да родитељи треба да децу одведу код лекара када констатују повишену температуру уз екстремну слабост организма, што је немогуће не приметити код деце. Пратећи симптоми могу бити осип по телу и гастроинтестиналне тегобе као што су пролив и повраћање.

Говорећи о вакцинацији, др Остојић је рекла да је сада клиничка слика деце јача, и да су деца више болесна.

„Удружење педијатара је дало званичну препоруку да, дозвољена вакцина од 12. до 15. године, Фајзерова вакцина, се даје деци са коморбидитетима, са хроничним болестима и деци која су у ризичнијој категорији, и која имају озбиљнију ковид-болест. То су гојазна деца, морам да кажем, гојазни тинејџери заиста имају најтеже клиничке слике, дијабетичари, наши респираторни хронични пацијенти, значи астматичари, имунодефицијентни, деци од 16. године па на даље, што је кренула вакцинација. Код њих саветујемо да крену сви са вакцинацијом, јер код њих је примећена највећа трансмисија вируса", рекла је др Остојић.

„Вакцинација је ја бих рекао једна од највећих погодности савремене цивилизације, модерна тековина. Ми смо за претходних неколико десетина година искоренили велики број обољења. Само захваљујући вакцинацији успећемо да се изборимо и са короном, само ако се вакцинишемо и ту нема више дилеме. То кажемо и родитељима и деци", закључио је др Пријић.