Моћне лековите шумске бобице – суплементи пре суплемената

Најпознатији од свих шумских плодова је шипурак од којег се праве изузетно укусни џем и мармелада. Плодови шипурка који се сакупља за чај и онај који се сакупља за џем су у различитим фазама зрења.

Црвени плодови који нам требају за џем треба да буду мекани да могу лепо да се обрађују. Шипурак који сакупљамо за чај треба да буде чврст, наранџаст, да би могао лепо да се осуши и да га не нападне плесан, како бисмо могли да га имамо целе зиме за припрему изузетно квалитетног чаја.

„Смеју да га употребљавају сасвим мала деца, може да се употребљава у дужем периоду у континуитету. Овај чај јача одбрамбене способности нашег организма. Представља праву витаминску бомбу и садржи много лековитих састојака који првенствено помажу да останемо здрави“, истакао је Момчило Антонијевић, новинар и народни травар.

Шипурак може да се комбинује и са другим биљкама. Уколико желимо да појачамо његов ефекат на здравље органа за варење, препоручује се укусна чајна мешавина са једнаким количинама нане и матичњака.

Још једна корисна улога шипурка је избацивање вишка течности из организма. У том случају добар избор је чај од комбинације шипурка и клекиња. Друга опција је мешавина са кукурузном свилом која је такође природни диуретик.

Проблем болних или слабије покретљивих зглобова може се ублажити чајем од шипурка у који је додато мало ђумбира.

У зависности од тога на којој надморској висини се сакупља, шипурак дозрева у различито време.

„У нижим крајевима као што је околина Београда, на Авали и на Космају он је сад потпуно спреман за сакупљање, а на неким вишим планинама то ће бити за седам до десет дана, у зависности од температуре. У следећих месец дана је период када се сакупља плод шипурка“, објаснио је Антонијевић. 

Бобице клеке дају арому џину и клековачи, али имају и лековита својства 

Клекиње су љубичасте бобице које расту на дрвету клеке. Оне се не беру него се дрво тресе, што треба радити веома пажљиво да се не би оштетила ова зимзелена биљка. Због интересантног укуса клекиње су састојак ракије клековаче и енглеског џина.

Одавно се у народу користе за лечење респираторног тракта, кашља, бронхија, против инфекција органа за варење, инфекција мокраћних канала.

Наука је потврдила лековитост ових бобица: есенцијално уље које се добија дестилацијом клеке делује као снажан антисептик, добро се бори и против грам позитивних и грам негативних бактерија. Због тога би клека требало да се нађе у свакој кућној апотеци.

Мишљење да етарско уље клеке може бити штетно за оне са осетљивим бубрезима је оповргнуто. Испоставило се да је посебно корисно за људе који пате од мокраћних инфекција.

Мраз опоре трњине учини слатким 

Бобице које изгледају слично – глогиње и трњине такође имају лековита својства. Трњине су крупније, имају снажни опоро-кисели укус и тек са првим мразом постају слатке.

„И трњине и дрењине су веома корисни плодови и треба их сакупити јер делују врло благотворно на органе за варење, јачају цео организам. Чај од трњина посебно се препоручује људима који пате од дијабетеса“, истакао је Антонијевић.

Трњине се сакупљају у октобру иако су већ сада плаве боје. За разлику од њих, дрењине су спремне и могу да се беру.

„Плодови глога – глогиње су црвене боје и фантастично делују на срце и цео кардиоваскуларни систем у комбинацији са цветом и листом који се сакупљају у мају или јуну“, нагласио је Антонијевић додајући да се од бобица глога прави тинктура за спуштање крвног притиска и јачање срчаног мишића.

Плод зове је, за разлику од белих цветова ове биљке, тамнољубичаст. Бобице се беру када дршчице постану црвенкасте, а плодови изузетно тамни, готово црни.

Ове бобице не би требало јести термички необрађене.

„Неће вам се ништа десити ако поједете неку пресну бобицу, али потребно их је термички обрадити“, упозорава Антонијевић.

Од зовиних бобица прави се концентровани сок, то јест сируп који се користи против вирусних инфекција, првенствено грипа, он делује и благо лаксативно, подстиче избацивање вишка течности из организма, препоручује се у курама детоксикације.