Како да се после одмора на прави начин вратите у радни ритам

Психијатар Невена Чаловски Херцог каже да су први дани посла после одмора код већине људи испуњени осећајем да се нису довољно одморили и да би радије остали на годишњем него се суочили са обавезама.

Људи се често жале да се осећају немоћним да утичу на свој живот и да у послу нађу задовољство. Када пођу на одмор, многи људи, често ирационално, мисле да ће када се врате све бити као у бајци.

„Суочавање са реалношћу која носи са собом велика ограничења и фрустрације може да учини да се осећамо осујећено, немоћно“, наводи Чаловски Херцог.

И разлика у исхрани током и после годишњих одмора може да утиче на расположење. Током слободних дана и одмора имамо времена да се посветимо себи, спремимо нешто лепо и једе се често лаганија храна.

„Одлазак на посао увлачи нас у круг: Јао, немам времена ништа да једем. Одох у прву пекару. Немам времена да нешто скувам, дај да узмем нешто с ногу. И онда долазимо до тога да једем врло штетну и тешку храну, која снижава нас тонус“, објашњава специјалиста исхране Верослава Станковић.

Колико треба да траје годишњи одмор

Чаловски Херцог каже да је сваком човеку потребан дневни, недељни и годишњи одмор. Последњи треба да траје најмање 10, а боље две недеље.

„Потребно је време да направимо дисконтинуитет са свакодневницом из које излазимо и да се прилагодимо новом ритму како бисмо уживали у одмору и посветили се себи“, истиче психијатар и гошћа Јутарњег програма.

Што се исхране тиче, треба да се уноси што више сировог поврћа и воћа богатог минералима и витаминима. Најбоље би било да дневно буду три оброка и ужина.

Зелено воће и поврће богати су магнезијумом, који, како каже Станковићева, умногоме утиче на расположење и смањење стреса. Магнезијум утиче на више од 300 биохемијских реакција у организму, доводи до опуштања мишића и регулације рада срчане функције.

Како започети повратак са одмора

Крај одмора и повратак у реалност треба започети са нешто другачијом исхраном. За идеалан доручак довољни су маснији кефир, кисело млеко или јогурт који ће држати ситост, пахуљице или мусли са свежим сезонским воћем.

„Тако ће се унети протеини, масти, угљени хидрати и витамини“, наводи Станковићева.

Враћању на посао треба приступити са планом, а не одмаг бити преплављен незавршеним или новим пословима, који су незанимљиви, оптерећујући и неоствариви.

Постепено и планирано враћање у радни ритам је, према речима Чаловски Херцог, веома важно и не треба одмах узети да се раде најтежи послови и задаци.

Током дана такође треба одвојити око 30 минута за одмор, а то ће бити довољно да се тело мало опусти и опорави.

„Ако сте стационани, прошетајте мало и размрдајте се. Ако, пак, обављате неки физички захтеван посао, седите и одморите“, истиче Чаловски Херцог, додајући да је веома важно одржати баланс трећина – 8 сати посла, 8 сати сна и 8 сати неких других активности.