Цветање амброзије почиње, уједно и проблеми оних који су алергични

До средине прошлог века амброзије у нашим крајевима није било. Стигла је из Америке, а последње две године забележена је највећа концентрација полена тог корова од када се мери. Узорци из урбаних средина показују да се полен везује за чађ, прашину и остале аерозагађиваче, што ствара додатне здравствене проблеме.

„Ако је већа количина полена као алергена удахнута онда ће алергијска реакција бити свакако јача. Загађење још додатно, осим угљен-диоксида, са иритацијом дисајних путева њу чини још осетљивијом. Слузокожа буде запаљена, отечена. Онда она нема добре механизме одбране и самим тим јесте лакши настанак инфекције, и то наравно, чешће вирусне него бактеријске инфекције", објашњава проф. др Бранислава Миленковић пулмолог.

Концентрација полена мери се на 25 локација у Србији. Подаци са мерних места Агенције за заштиту животне средине могу се пратити на апликацијама Полен Србије и xEco Polen.

„xEco Polen апликација коју сам развио на једноставан начин показује на свакој локацији на којој се корисник налази које су тренутне концентрације и који су доминатни алергени у ваздуху. Апликација користи податке са портала отворених података Владе Републике Србије“, наводи мр Дејан Лекић аутор апликације.

Београд је ове године издвојио 148 милиона динара за уништавање амброзије. Уништава се углавном кошењем и хемијским путем.

„Ове године је план да се на око 3.000 хектара уради мапирање. У том стратешком плану 9.000 хектара би био неки циљ да су то површине на којима ћемо урадити мониторинг и мапирање. Што се тиче самог уништавања ове године очекујемо да ћемо уништити амброзију на 30 одсто више површина него претходне године“, напомиње проф. др Зоран Радојичић градоначелник Београда.

Једна биљка амброзије произведе више милијарди поленових зрна које ветар носи и до 100 километара, а семе те биљке може да опстане у земљишту и до 40 година.