Целијакија се не лечи, али прописе треба прилагодити околностима

Целијакија је доживотни аутоимуни поремећај. Да би држали болест под контролом, пацијенти морају да избаце глутен. То значи да не једу пшеницу, јечам, раж и овас, јер би болест могла да напредује до малигнитета.

Ако се пацијенти строго придржавају безглутенске дијете, симптоми болести потпуно нестају, али не долази до излечења.

Оболели од целијакије имају право на шестомесечни електронски рецепт, без обзира на узраст.
Пацијенти у Србији могу уз лекарски рецепт, да добију седам килограма безглутенског брашна месечно.

Ако је ово доживотно обољење, чему онда инсистирање на шестомесечним прегледима, да би се добило брашно на рецепт. Питају се највише родитељи деце оболеле од целијакије.

„Када ми можемо да кажемо да је неко користио глутен у исхрани, можда скривени глутен, да не зна да је намерно кршио дијету. А то се може видети једном годишње са повишеним вредностима трансглутаминских антитела", истакла је др Ивана Китић, Институт за мајку и дете.

"Проблем у Србији је то што кухиње у вртићима и школским установама нису прилагођене да пацијентима могу да обезбеде сигурну безглутенску храну. Да би се безглутенска храна правилно спремила, да не би случајно дошло до контаминације, потребно је да у таквом објекту постоји одвојена кухиња у којој би се спремали безглутенски оброци", истакла је др Наташа Драгутиновић, Универзитетска дечија клиника Тиршова.

Лекари потребу за шестомесечну контролу објашњавају медицинским разлозима. Иначе, по закону родитељи деце оболеле од целијакије требало би да се обрате управи вртића са захтевом да им се умањи рачун, или да буду ослобођени плаћања уз одговарајућу медицинску документацију. И због тога, како кажу надлежни, постоји процес о контроли на пола године.