Витилиго је неистражено обољење за које су везане бројне предрасуде

Витилиго се у популацији јавља од један до два одсто случајева. Најчешће промене се појављују код оболелих између 10 и 30 године живота, мада ни ту нема правила, напомиње гост Наздравља, доктор Предраг Мајцан, дерматолог КБЦ „Звездара“.

„У великом броју случајева стрес делује као окидач, тако да се може појавити на било ком узрасту“, додаје Мајцан.

Витилиго је обољење које се одликује појавом светлих плоча на кожи које су светлије боје у односу на околну кожу. Светлија боја настаје због деструкције меланоцита у кожи и слузокожама. Меланоцити су ћелије коже које садрже пигмент који даје боју коже, па услед њиховог пропадања губи се пигмент и јавља се бела боја.

Узрок и механизам пропадања меланоцита код витилига није јасан. Сматра се да постоји генетска предиспозиција и да је витилиго полигенска болест. Породична појава се среће у око 30 одсто случајева, али се не јавља у свим генерацијама, напомиње дерматолог.

„Витилиго је често удружен са другим аутоимуним болестима, на пример код Хашимотовог тиреоидитиса, дијабетес мелитуса, пернициозне анемије“, додаје др Мајцан.

Бојани Марковић је пре три деценије дијагностиковано да болује од витилига. Појаву болести Бојана је повезала са једном стресном ситуацијуом коју је доживела још као седмогодишња девојчица. Промене су се постепено јављале као светле тачкице око зглобова и на ивицама усана.

„Промене на кожи су имале периоде ширења и скупљања, односно повлачења, али се никада није скроз уклонио. Дуги низ година, скоро 16, 17 година је стагнирао, али кад год је током живота било неких већих стресова, што с годинама обично долази, он се све више ширио“, објашњава Бојана Марковић.

Пацијенти са витилигом доста пате због своје болести, било да су у питању деца или тинејџери или одрасли људи. Јер ова болест је првенствено естетске природе, а у данашње време то људе доста оптерећује, подсећа дерматолог.

Ток и прогноза витилига су непредвидиви. Могућа је спонтана репигментација, али обично промене постепено прогредирају.

„Код витилига су све опције могуће. И да се пигмент потпуно врати, да промене остану на истом ступњу, али нажалост, може доћи и до тога да се промене рашире“, додаје дерматолог.

Заблуде које прате ово обољење

Једна од најчешћих заблуда је да је витилиго заразно обољење, с обзиром на то да су у питању промене на кожи. Али ове промене на кожи нити сврбе, нити боле, нити пацијенти имају билу кавих субјективних тегоба.

Међутим, битно је истаћи да су витилигинозне промене због одсуства меланина фото осетљиве те при излагању сунцу настају врло болне опекотине.

Терапија витилига

У терапији витилига се доста напредовало и примењују се бројне процедуре, али и у том погледу се испољавају велике индивидуалне разлике. Поједине терапијске процедуре код неких пацијената дају добре резултате, поједине не. Зато дерматолог саветује да се пацијенти обрате дерматологу и да имају на уму да са терапијом морају бити упорни, јер опоравка нема преко ноћи.

„Не треба губити наду. Битно је да пацијент има подршку своје околине и да заиста верује свом лекару. Мислим да је и психичка подршка изузетно важна да би резултати били адекватни и квалитетни“, наглашава др Предраг Мајцан.

Бојана Марковић саветује оболелима да уколико не могу да прихвате своју болест и уколико им је тешко да о томе причају са својим пријатељима и ближњима, да се обрате психологу и покушају да прихвате и заволе себе.