Шта да радите кад нисте задовољни властитим дететом

Кад родитељи осете негативне емоције према своме детету, узрок је углавном његово непримерено понашање. Разумљиво, родитељи постају фрустрирани јер су се уморили од сталног понављања истих прича, вике и свађе. Или их нервира начин како се дете односи према њима, браћи и сестрама или према наставницима у школи.

Сви родитељи имају очекивања како би њихова деца требало да се развијају и понашају, а када се та очекивања не испуне, то за њих може бити веома болно.

Треба имати у виду да у периоду адолесценције формирање идентитета детета подразумева одвајање од породице, а то понекад зна да се претвори у веома непријатно, иритантно и неприкладно понашање тинејџера. Будући да је веза родитеља и детета толико јака, тај процес раздвајања често постаје веома затегнут и пренаглашен како за родитеље, тако и за децу.

Многим родитељима је често тешко да разлуче да им се у ствари не свиђа дететово понашање, а не дете као особа. То није чудно јер дететово понашање на неки начин постаје део његове личности. Не може се рећи где се завршава личност, а где почиње понашање. На крају, ипак речи излазе из уста вашег детета, можете видети тај израз лица и чути тај тон у гласу који је понекад пун мржње и презира.

Добра вест је да када су вам деца непристојна или непријатна и побесните, постоје ефикасни начини да избегнете да њихово понашање схватате лично. Психолози саветују да би родитељи, уместо да буду несрећни и да имају осећање кривице требало да покушају да успоставе здравији однос са дететом и да га прихвате такво какво је.

Освестите своја осећања

Немојте крити своје емоције јер осећате кривицу или мислите да није у реду ако вам се чини да не волите довољно своје дете. Не морате да прихватите те емоције – довољно је да освестите да их понекад имате. Промена не може да се догоди док год не будете искрени према себи. Просто се запитајте: „Шта осећам и зашто?“

Важно је и прихватити чињеницу да вам се дете неће увек свиђати, као ни ви њему.

Покушајте да утврдите узрок својих осећања

Нађите времена да размислите о основном узроку својих осећања. Да ли постоје спољни разлози који утичу на понашање вашег детета, попут проблема у школи? Или је то више повезано са вашим очекивањима?

Можда вам се дете не свиђа јер се толико разликује од вас. Или вам се можда не свиђа јер се лоше понаша, пркосно је и недоказано и прави пустош по кући. Све су то разумљиви разлози да осећате ненаклоност према свом детету. Зашто би волео некога ко се лоше понаша према теби?

Ако је то случај, покушајте да запамтите да то понашање не волите, а не дете. Можемо да волимо своју децу и да мрзимо њихово понашање, али понекад се то двоје измеша.

Ако пажљиво погледате, можда ћете схватити да то што вам се дете не свиђа има више везе са вама него са дететом – јер у суштини то је ваша реакција на његово понашање.

Понекад нас као родитеље покрећу и сећања на сопствено детињство, што изазива осећање неадекватности, страха или стрепње и онда та осећања пројектујемо на своју децу. На пример, ако су вас као дете жестоко критиковали због тога што немате све петице, можда вам је тешко када ваше дете има лошије оцене. Имајте на уму ово и не дозволите да то контролише ваше родитељство.

Покушајте да откријете и друге узроке који изазивају оваква осећања у вама. На пример, можда на дете преносите ваша осећања према партнеру. Можда ваш партнер (или ви) не сматрате да је дете одговорно за своје понашање.

Управљајте својим очекивањима

Прихватите своје дете онаквим какво је и можете кренути ка успостављању бољих односа. Ако дете није онакво како сте очекивали, онда размотрите своја очекивања.

Важно је имати на уму да на крају крајева, једина особа коју можете да контролишете сте ви сами. Научите да повучете линију између понашања детета и ваших реакција. Покушајте да будете смирени и да контролишете своје емоције. Без обзира како се дете понаша, обећајте себи да ћете покушате да останете смирени.

Упознајте боље своје дете

Нађите времена за нешто забавно. Научите шта дете воли, а шта не воли и шта га наводи да се лоше понаша. Покушајте да га саслушате без осуђивања – деца ће сигурно негативно реаговати када осећају да су под притиском и присмотром. Дете ће ценити могућност да се отвори и повери вам се како се осећа.

Покушајте да останете позитивни

Разговарајте са дететом као да га не осуђујете, чак и када кажете 'не' или га кажњавате. Не мрштите се и обратите му се смиреним тоном који му шаље поруку да вам је стало до њега.

Остати позитиван може бити тешко, поготово када сте фрустрирани, а дете пркосно.

Ипак, будите што позитивнији кад имате посла с дететом јер оно лако осети ваша негативна осећања и брзо их интернализује – или се агресивно побуни. И запамтите, израз вашег лица и тон вашег гласа шаљу јачу поруку од ваших речи.

Усредсредите се на оно што је добро и почните да градите односе са дететом на позитивним примерима. Немојте бити опседнути само негативним стварима или не покушавајте да га промените по сваку цену.

Изградићете много бољи однос ако се потрудите да га похвалите и поткрепите добро понашање. Често као родитељи имамо атоматске реакције. Требало би да се потрудимо да више водимо рачуна шта говоримо. Запамтите: детету је потребан тренер, а не критичар.

Коначно, унесите више заиграности и мање озбиљности у ваше интеракције. Покушајте да их прихватите онаквима какви јесу и волите их и не брините превише.

Обећајте себи да нећете критиковати дете

Нисмо ни свесни колико пута у току дана кажемо неку примедбу на нечије понашање. Аутоматски критикујемо децу, а пола времена ни не знамо да то радимо. Зато се потрудите.
Приметите када ваше дете нешто добро ради. Укажите на добре стране дететовог понашања и опишите му шта сте приметили.

На пример, можете рећи: „Изгледало је као да ћеш да удариш брата, али сам приметио да си се уздржао и удаљио. Како ти је успело? Браво!“.

Ако вам ово успе, то ће вам помоћи да успоставите узајамно поштовање са дететом.

Потпуно сте различите личности

Шта ако су вама и детету потупуно различите личности? Можда ваше дете није особа коју бисте одабрали за свог пријатеља. Можда сте сувише различити или сувише слични. Проблеми настају када вас свакодневно неко разочарава, а ви покушавате да га промените. Тако се упада у зачарани круг.

Имајте на уму да вам дете није друг. Ваша улога родитеља је јединствена, и можете се понашати пријатељски, а да не постанете пријатељи. Када увидите да не морате да будете пријатељ своме детету то вам може помоћи да схватите ко је ваше дете – и да га прихватите.

Преузимањем одговорности за своје емоције и трудом показујете детету да желите да ствари буду боље. Реците свом детету: „Знам да се у прошлости нисмо увек слагали, јер сам био престрог према теби. Извињавам се и радим на томе“.

Смирите се, прихватите дете и помозите му да постане особа каква је требало да буде.