Читај ми!

Прележали сте ковид, како да се што пре опоравите

Прележали сте ковид инфекцију, али и даље је дуг списак тегоба које осећате – умор, исцрпљеност, безвољност, отежано дисање. Лекари саветују како да опоравите организам и вратите се у форму пре болести.

Када се говори о опоравку после прележане ковид инфекције и враћања организма у форму пре болести, пре него што се обратимо лекару за савет, морамо имати комплетне анализе крвне слике како би могло да се утврди да ли постоје неки дефицити и поремећаји, напомиње др Верослава Станковић, специјалиста исхране.

„Морамо посебно обратити пажњу на фамозни де-димер, јер осим фармако терапије, исхрана у случају повишеног де-димера је веома важна. Пре свега је важно смањити унос витамина К јер он потпомаже коагулацију. Значи, у случају да се повећа де-димер, треба смањити зелено поврће и воће. Али уз савет и препоруке лекара, не самоиницијативно“, наглашава нутриционисткиња.

Што се тиче повећања снаге и опоравка имунитета, додаје докторка, пошто смо већ ушли у сезону богату воћем и поврћем, потребно је да повећамо њихов унос уз протеине високог биолошког квалитета, због смањене снаге и за опоравак мишића, како соматских мишића, тако и срчаног, али и опоравак имуног система.

Индивидуални приступ

После сваке прележане тешке акутне инфекције организам мора да прође кроз период рековаленсценције који захтева и пуно одмарања, благу физичку активност коју постепено треба повећавати, али треба размишљати и са фармаколошког аспекта и аспекта суплементације, али је кључно да она буде индивидуално прилагођена.

„Лабораторијски потврдити дефиците, а не насумично узимати суплементе. Оно са чим имамо највише искуства је витамин Ц који има повољан ефекат и ту нећемо много погрешити ако га узимамо у неким умереним дозама. Евентуално цинк из групе минерала, али за све остало је потребна лабораторијска потврда“, наводи професор др Јанко Самарџић, фармаколог са Медицинског факултета у Београду.

Као што је примењиван одређени фармакотерапијски приступ у профилакси благог, умереног или тешког облика ковид инфекције, тако и код опоравка, иако још увек нема јасних алгоритама, треба прилагодити и унос суплемената.

„Компликације су веома различите. Од кардиоваскуларних, неуролошких, неуропсихијатријских до гинеколошких и појаве опортунистичких инфекција, те је потребан један индивидуални приступ. Већина пацијената се добро опоравља. Умор, исцрпљеност која постоји и која се континуирано наставља, може да се реши једном потпорном витаминско-минералном подршком, а све остало захтева посебан и индивидуални приступ“, додаје професор Самарџић.

Намирнице које слабе наш имунитет

Увек се говори о намирницама које јачају наш имунитет, али се ретко помињу оне које га слабе. У те манирнице, на првом месту, како наводи нутриционисткиња, спадају концентровани шећери.

„Кондиторски производи, заслађене кафе, чак и претерани унос воћа. Иако је воће извор витамина и минерала, претерани унос је једнако претерани унос фруктозе која такође доводи до слабљења имунитета“, каже Станковићева.

Воће и поврће су намирнице које су неопходне на нашем столу, пре свега сирове и благо куване, јер се витамини на високим температурама разграђују, мада минерале не можемо да уништимо.

Витамин Ц није лек

На основу досадашњег клиничког искуства зна се да витамин Ц има повољне ефекте, почев од прехладе, риновируса, преко вируса инфлуенце, грипа па до коронавируса. Он има своја антиоксидативна и антиинфламаторна својства, помаже у ресорпцији гвожђа и има синергистички ефекат када се узимају препарати гвожђа. Осим тога, спречава и штити ћелије од оксидативног стреса.

„Потоје неки контрадикторни подаци последњих месеци да и витамин Ц и минерална потпора не могу помоћи код тешког облика ковида. То је апсолутна истина. Када говоримо о витаминима и минералима, као фармаколог сам дужан да кажем да ми говоримо о превенцији болести. Ми не можемо говорити о њиховим терапијским ефектима. Неки терапијски ефекат се може постићи код неких благих до умерених случајева. То су дозе од једног до два грама. За превенцију и јачање организма говоримо о дозама од око 300 милиграма, евентуално до 500 милиграма дневно. И ту се завршава суплементација, све преко тога улазимо у сферу фармакотерапије“, напомиње професор.

Природни извори витамина Ц су пре свега воће и поврће, нарочито паприка и то зелена и купус, наглашава нутриционисткиња.

„Црвена паприка има довољно витамина Ц, али она ће задовољити само дневне и то минималне потребе“, каже др Станковић.

Код воћа као највећи извори витамина Ц су најпознатији цитруси и киви, али треба имати у виду да код цеђења лимуна долази до механичког оштећења витамина Ц и до брзе оксидације, зато је најбоље јести лимун у кришкама.

Треба имати на уму и да витамин Ц на температури од 60 степени Целзијуса потпуно нестаје. Ако га исцедите у врућ чај, нећете имати никакве користи.

Витамин Д

Дефицит витамина Д у нашој популацији се врло често среће, чак и пре појаве коронавируса. Уколико током лета имамо једно благо и умерено излагање сунцу, макар и од 15 минута током дана у преподневним сатима.

„Доласком јесени и зиме ми више немамо довољно те ендогене синтезе која долази преко коже под утицајем сунчевих зрака и онда се препоручује и унос намирница које имају витамин Д“, додаје фармаколог.

Намирнице богате витамином Д су пре свега рибе северних мора и фортификоване намирнице, односно млечни производи који уз витамин Д имају и одређену дозу калцијума.

Витамин Б

Многи се уздржавају од суплемената који садрже витамин Б под изговором да ће добити на тежини. Нутриционисткиња наглашава да је то потпуна заблуда и да је за поједина стања неопходно одржавање периферног нервног система, нарочито у постковид систему.

Витамине Б1, Б6 и Б12 је неопходно уносити, као и витамин Б5 који утиче и на смањење нивоа стреса.

Када пијемо суплемента

Витамини Б комплекса се уносе у преподневним сатима, саветује фармаколог, а витамин Д у поподневним када већ постоји храна у желуцу јер су његове биорасположивости веће када је храна већ присутна у гастроинтестиналном тракту.

Уколико нема строгог упозорења за било који витаминско-минерални препарат, па и за лекове, да се узимају на празан желудац, све друго узимамо уз оброке јер се на тај начин побољшава и подношљивост самог препарата, наглашава професор Јанко Самарџић.

Суплементе не би требало узимати уз спанаћ и зеље јер они за себе везују минералне материје и избацују их из организма.

Увек бирајте суплементе уз консултацију са лекаром или фармацеутом и увек се придржавајте препоручених дневних доза јер сваки витамин и минерал може бити и токсичан.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 12. октобар 2024.
11° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи