Чудесна, освежавајућа и лековита зова, а од ње можете и шампањац да направите

Зова се у нашој традицији сматра сеновитим дрветом – оним које представља везу између нас и подземног света. Веровало се да у стаблу живе виле и сељаци ни по коју цену нису желели да пале зову да их не би узнемирили, објашњава новинар и народни травар Момчило Антонијевић.

Традицију на страну, зова има изузетне лековите особине. Добро је познато дејство чаја од зове на снижавање повишене температуре.

„Зова је прилично безбедна за употребу и могу да је користе и мала деца. Када су деца у питању (не одојчад), дозирање је веома важно: једна кафена кашичица сувог цвета зове прелије се кључалом водом и остави да одстоји 15-20 минута. Затим се процеди и чај се пије топао“, каже Антонијевић.

Деца не би требало да пију више од једне до две шоље дневно, док је за одрасле та мера 3 шоље. Чај од зове изазива обилно знојење, па се на природан начин спушта телесна температура. На врло сличан начин делује и липа.

Сок од зове је, такође, веома популаран у народу, а Антонијевић је дао и рецепт за „шампањац“ од зове, јер се на њеним цветићима налазе природни квасци, који после извесног времена изазивају ферментацију заслађене воде од које се то пиће прави.

„Шампањац“ од зове има и пробиотске културе у себи, тако да је користан за цревну флору.

Зова је веома популарна у немачкој траварској традицији, као један од најбољих лекова против прехлада и грипа, а њено антивирусно деловање потврдили су и немачки научници.

Осим цветова, изузетно су лековити и плодови зове који су јако богати антоцијанима. Оне су одличан лек против грипа, а у Немачкој се од њих прави сируп.

Свежи имају благо лаксативно дејство, па их је зато потребно термички обрадити.

Зова, такође, подстиче избацивање течности из организма и снижава ниво мокраћне киселине у крви и због тога се препоручује онима који пате од артритиса и реуме.

Зовом против упале грла

Може да се користи и против упале крајника или гнојних упала грла, у комбинацији са листом купине и петровцем. Жалфија је, такође, одлична у ту сврху, али њено комбиновање са зовом није добро.

Напитак се може направити тако што се помешају једнаке количине цветова зове, листова купине и надземног дела петровца. Једна супена кашика те смесе прелије се шољом кључале воде, промеша се, поклопи и остави 30–45 минута.

После тога се процеди и пије у што мањим гутљајима. Циљ је да се што дуже чај задржи у  грлу. Две до три шоље дневно.

Антонијевић истиче да зову треба брати у природи, даље од градова и загађења, и то по сувом времену.