Две трећине становника Србије каже да има добро здравље, показују резултати истраживања

Резултати националног истраживања показују да су у 2019. години највећи здравствени проблеми становника Србије били висок притисак, болови у леђима, вишак килограма и повишен холестерол. Чак 60 одсто Срба муче килограми.

О истраживању здравља становништва, које је објављено пре неколико дана, у Јутарњем програму је говорила др Маја Крстић, члан ужег истраживачког тима из Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“.

Популациона истраживања здравља на великим узорцима становништва се спроводе периодично, сваких шест година. Ово је четврто национално истраживање у нашој земљи и рађено је по методологији „Евростата“ која је веома прецизна и све чланице Европске уније спроводе истраживање у истој години.

„Истраживање се спроводи периодично како би се могле пратити промене здравственог стања на нивоу популације. Поред тога, врло је важно и с тог аспекта да би се у одређеном периоду евалуирала здравствена политика која се водила, односно ефикасност мера које су донесене у циљу унапређења здравља становништва“, наводи гошћа Јутарњег програма.

Висок притисак

Сваки трећи грађанин Србије има висок притисак. Ови резултати се не разликују много од резултата истраживања из 2013. године где је приближно исти проценат становника изјавио да има висок притисак.

„Најзначајнији фактори који утичу на развој високог крвног притиска јесу неправилна исхрана, претерани унос соли, шећерна болест. Када томе прикључимо недовољну физичку активност и конзумирање дувана, то је читава лепеза фактора који утичу на развој високог притиска, који је сам по себи узрочник настанка других кардиоваскуларних и цереброваскуларних болести“, наглашава др Крстић.

Уочљиво је и да су женске особе чешће оболевале од ових стања која су испитивана, осим код дијабетеса где је процентуална заступљеност слична код оба пола.

Важно је имати у виду да су резултати добијени на основу изјава испитаника, међутим, повишен притисак је познат и као „тихи убица“ јер се често јавља без икаквих симптома, али је током истраживања вршено и мерење притиска, тако да ће ти резултати додатно разјаснити добијене резултате.

Гојазност

Све је више гојазних људи. Само 40 одсто испитаника је имало нормалну тежину, остали су прекомерно ухрањени, предгојазни и гојазни. Предњаче мушкарци. Превенција о којој се тако често прича, очигледно није помогла.

Докторка Маја Крстић сматра да у питању исхране грешимо чим отворимо очи ујутру, пре свега у нерегуларности оброка и неуоброчености. Убрзани начин живота је променио ритам и оброци се често прескачу. Доручак се изоставља и први квалитетан оброк се добија у касним поподневним сатима, који наравно, буде преобилан и калоричнији него што смо тог дана утрошили јер нисмо довољно ходали, јер смо се возили аутомобилом или превозом.

Боловање

Због личних здравствених проблема, са посла је изостајао сваки шести запослен, у просеку 37 дана. Овде такође није дошло до значајнијих промена у односу на 2013. годину. Ови подаци говоре о стању здравља радно активног становништва и у складу су са учесталошћу оболевања од различитих болести.

„Ако имамо у виду да се у нашој земљи повећава број оболелих од малигних болести, јасно је да та лица ако су радно активна када оболе дуго изостају с посла због специфичних третмана“, додаје др Крстић.

Поред тога, наша земља пружа веома широка права женама које су у другом стању, тако да су и та трудничка и породиљска боловања додатно утицала на податак о дужини одсуствовања с посла.

Изабрани лекар

Око 90 одсто становништва има свог изабраног лекара у државној здравственој служби. Показало се такође, да све већи број становника има изабраног лекара у приватном здравственом сектору. Тај проценат је удвостручен у последњих шест година.

Ипак, и даље постоје групе становништва које још нису оствариле здравствену заштиту. Сада ће се трагати за разлозима, истиче гошћа Јутарњег програма.

Колико често идемо код зубара?

Стоматолошка заштита је болна тачка наше бриге о здрављу. Будући да је овај вид здравствене заштите у новом закону претрпео измене, односно, права осигураника су на неки начин ограничена и само одређене популационе групе имају право на бесплатну стоматолошку заштиту, то је имало доста утицаја на орално здравље.

Тек сваки тећи грађанин је посетио зубара у претходном периоду. Очигледно је да код зубара идемо само кад морамо, а не како је препоручено, сваких шест месеци или најмање једном у годину дана.

Жене више брину о свом здрављу

Резултати говоре да жене заслужују похвалу, по речима докторке Крстић. Оне су узеле здравље у своје руке јер су у много већем проценту одлазиле на превентивне прегледе него што је то био случај 2013. године.

Што се тиче превентивних прегледа за рано откривање карцинома дојке, око 30 одсто жена из циљне групе старости од 50 до 69 година је у последње две године обавило мамографски преглед, што је за око осам одсто више него 2013. године.

Што се тиче посета гинекологу, ситуација је још повољнија. Око 70 одсто жена је у последње три године обавило гинеколошки преглед који садржи Папа тест, који служи као превентивни за рано откриће рака грлића материце.

„Жене свакако више брину о свом здрављу, здрављу породице и својих најближих. Мушкарци у већем проценту наводе да имају добро здравље у односу на жене, а то је само зато што су жене критичније и више брину о свом здрављу“, сматра докторка Маја Крстић, члан ужег истраживачког тима из Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“.