Одбијање интимних односа није основ за развод брака – одлука Европског суда за људска права на жалбу једне Францускиње

Францускиња – идентификована као госпођа Х.В, рођена 1955. године – поднела је жалбу на пресуду француских судова Европском суду за људска права (ECHR) 2021. године, након што је исцрпела сва правна средства у Француској, скоро деценију након развода.

Европски суд је пресудио да су француски судови прекршили право жене на поштовање приватнсти и породичног живота.

„У овом случају, Суд није могао да идентификује ниједан разлог који би могао да оправда ово мешање јавних власти у област сексуалности“, наводи се у саопштењу.

Пресуда Европског суда за људска права стигла је усред периода преиспитивањ у Француској након изузетног случаја Жизел Пелико, чији муж је проглашен кривим за дрогирање и подвођење жене силоватељима. Случај је шокирао свет, поново покренуо бурне дебате о правима жена у Француској и претворио Жизел Пелико у феминистичку икону.

У изјави коју је објавила адвокат Лилија Мисен, Х.В је прославила своју правну победу.

„Надам се да ће ова одлука означити прекретницу у борби за права жена у Француској“, нагласила је. „Сада је императив да Француска, као и друге европске земље, као што су Португал или Шпанија, предузму конкретне мере за искорењивање ове културе силовања и промовисање истинске културе пристанка и међусобног поштовања.“

Здравствени проблеми

Мисен је напоменула да пресуда Европског суда за људска права нема утицај на развод Х.В., који је кончан. Међутим, рекла је да ће то имати велики утицај на француско законодавство, јер ће спречавати судије да у будућности доносе сличне одлуке у бракоразводним парницама.

„Ова одлука означава укидање брачне дужности и архаичне, канонске визије породице“, навела је у саопштењу. „Судови ће коначно престати да тумаче француско право кроз призму канонског права и намећу женама обавезу да имају сексуалне односе у браку.”

Француско министарство за Европу и спољне послове, које је представљало француску владу у том случају, није коментарисало одлуку суда.

Госпођа Х. В., која се удала 1984. године и са мужем имала четворо деце, желела је развод, али је оспорила да је кривац она, тврдећи да је мужевљево инсистирање на интимним односима био неправедан упад у њен приватни живот и повреда њеног физичког интегритета.

Као разлоге зашто није имала интимне односе од 2004. године навела је здравствене проблеме и супругове претње насиљем.

Чињеница да је једно од деце брачног пара било ментално и физички хендикепирано додатно је оптерећивала брак.

Истакла је и да је била дубоко трауматизована пресудом, којом је „легитимизовано породично окружење у којем се занемарују и омаловажавају приватност и достојанство жена“.

Случај Х.В. подржале су две француске женске активистичке групе. Емануел Пије, шефица једне од њих, Феминистичког колектива против силовања, рекла је да је одушевљена одлуком суда.

„Госпођа. В је провела 15 година у овој бици, која се завршила победом. Браво!“, рекла је Пијеова. „Када сте присиљени да имате сексуалне односе у браку, то је силовање."