Жуте, зелене, сушене, укусне али пре свега здраве - банане

У исхрани, банана је посебно препоручљива код деце, код особа са пробавним тегобама, гихтом, артритисом, наводи се у студији коју је радила група научника универзитета из Гвајане и Француске. 

Зеленије банане има антидијарејска својства и традиционално се користе за лечење диспепсије. 

Банане садрже пектин који убрзава пробаву и подстиче избацивање токсина и тешких метала из тела.

Флавоноиди, каротеноиди и полисахариди из банана позитивно делују на дигестивни тракт као и на друге органе својим антиоксидативним својствима.

Међукултурне епидемиолошке студије спроведене током последње две деценије показале су, на нивоу популације, да конзумација воћа и поврћа има обрнуту везу са учесталошћу неких болести, указано је у студији.

Научници су трагали за идентификовањем специфичних састојака воћа и поврћа који пружају користи за здравље.

Банана није међу воћем које је најбогатије вредним састојцима, али је свакако широко доступна и издваја се, упркос свом релативно ниском укупном садржају антиоксиданата, другим састојцима који су благотворни за човеково тело.

Висок садржај угљених хидрата у бананама чини их основним извором калорија за преко 500 милиона становника тропских земаља.

Научници наводе да комбинација витамина и минерала у бананама спречава грчење мишића.

И пире од банане је користан извор хранљивих састојака. Целулоза, односно влакна и угљени хидрати које садржи, корисни су за рад црева, наводе стручњаци.

Гаји се у скоро стотину држава 

Постоји скоро 100 земаља произвођача банана. Годишње се произведе око 100 милиона тона и спада у намирнице које се најчешће купују.

Банана је, према неким извештајима, пета најважнија пољопривредна култура у светској трговини, после кафе, житарица, шећера и какаоа. 

Конзумира и користи на различите начине - сирова у пуној фази зрелости. У неким земљама је кувају и конзумирају недозреле. Корисна је и као сировина за друге производе.

Добра је као састојак у прехрамбеним производима који су намењени спортистима, као додатни извор енергије, затим за производњу енергетских пића, слаткиша, плочица, а банане се такође и суше па се налазе у муслију али и као засебна сува грицкалица.

Осим тога, неољуштене зелене банане, користе се као храна за животиње, посебно за свиње. 

Генерално, банане су добар извор калијума, магнезијума, бакра и мангана, а концентрација витамина А и Ц је мања неко год другог воћа.

Међутим, банане су идентификоване као релативно богате пиридоксином. Постоје неки докази да пиридоксин штити од оболевања од рака једњака, према наводима Светског фонда за истраживање канцера.

Пулпа банане садржи слободна фенолна једињења, углавном катехин и галну киселину који су снажни антиоксиданси као и каротеноиде: лутеин, α- и β-каротен.

Истраживачи закључују да банане јесу корисне за примену у медицинске сврхе, али да су подаци о томе слабо документовани.

Осим поменутих благодети за особе које имају проблеме са варењем, артритис и гихт, банане штите и слузницу желуца код особа које узимају аспирин.

Штите дебело црево 

Поред тога што спречава дијареју, исто тако помаже у борби против опстипације, пошто већи проценат фитокемикалија доспева у дебело црево, објаснили су истраживачи. Посебно штити особе које имају улцерони колитис и осетљиво дебело црево. 

Иако једемо ољуштени плод бабане, научници указују на то да и у самој њеној кори има пуно корисних састојака, нарочито антиоксиданата. То представља значајну информацију за оне који се баве исхраном животиња.

Научници сматрају да треба обавити још валидних истраживања како би се откриле и примениле све позитивне стране конзумирања банана, имајући у виду да је, како наводе, утицај воћа и поврћа на здравље огроман, јер се односи на бројне функције организма међу којима посебно истичу пробави систем, здравље јетре, кардиоваскулатног система, очију.

До сада, доказе су нам, између осталих, пружили и народи тропских предела, који банане редовно конзумирају.